Prohujalo s Titom

Nova knjiga priča Emira Kusturice „Sto jada” u izdanju Kompanije „Novosti” predstavljena je juče u Beogradu, u prepunoj sali Medija centra, a u razgovoru su, pored autora, učestvovali akademik Matija Bećković, književnik Rajko Petrov Nogo, književni kritičar prof. dr Aleksandar Jerkov i Manojlo Vukotić. I ovom prilikom je prozno Kusturičino stvaralaštvo upoređivano sa njegovim istaknutim pozivom filmskog umetnika, a zatim i muzičara, po onome da „dok piše priče i dok snima film u jednom, najmanje dvojica rade”. Ukratko, ovo je knjiga o porodici, o duhu poslednjih decenija prošlog veka, istinitim i duhovitim doživljajima.

Emir Kusturica je objasnio da ove priče po svom karakteru pripadaju danima koji su prohujali sa Titom, što je posebno značajno za Srbiju, pošto se danas teritorijalno, politički i istorijski, nažalost, živi kraj te Titove epohe.

– Priče govore o porodicama iz sedamdesetih godina u kojima je majka sanjala o tome da sazna kolika je očeva plata. Mislim da ova knjiga privlači pažnju jer ju je sam život postavio, a ja sam pokušao sa se „smestim” između svojih literarnih idola, među kojima su Babelj i Hrabal – dodao je autor.

– Kusturica je zasnovao disciplinu višeboja u umetnosti, njegove scenografije su gradovi koje je podigao, njegovi scenariji su knjige koje napisao, a sa svojim orkestrom obilazi čitav svet. Bojim se da njegove knjige, gradovi, koncerti, nisu samo plašt za neku predizbornu kampanju i da će sve završiti kandidovanjem Emira Kusturice za neku funkciju – rekao je Matija Bećković posvećujući Kusturici pesmu „Razgovor s nepoznatim Srbinom”.

Rajko Petrov Nogo istakao je da je Kusturica naslovom svoje prve knjige „Smrt je neprovjerena glasina” dao „mig” Haksliju, dok je novim naslovom „Sto jada” izgleda prizvao deseterački stih, upravo onako kako se narodski sažima čitav jedan život. Da u pričama podseća na Babelja, i da poseduje jedinstvenu, oporu leguru proze, u koju su umešane sve pamtljive, „dražesne bitange”:

– U vencu priča „Sto jada” obdelava se unutar već osvojenog sveta iz „Neprovjerene glasine”, samo što se sada rezbari i fabulira u strožem žanru, u priči koja je u srpskoj književnosti, dok se znalo šta je šta, umetnički bila najuspešniji rod. I opet je porodica u centru, Kusturičina kaža o očinstvu i sinstvu ovde se pripoveda iz suštinski nove tačke, posle smrti roditelja, onda kada se može reći i ono što bi za njihova života možda bilo neprikladno. Jer Kusturica pripada slovenskoj, srpskoj osećajnosti i patrijarhalnosti, koja je na samom svom početku obeležena rečima: „Čedo moje vozljubljeno, uteho starosti moje.” To govori Stefan Nemanja, a njegove reči ispisuje Sveti Sava. Majka i u ovoj knjizi živi u plemenitoj zabludi da njen čovek u porocima odmara svoju dobrotu – podsetio je Nogo.

Aleksandar Jerkov Kusturicu je opisao kao jednu od najdinamičnijih ličnosti naše savremene kulture, a njegovu novu proznu knjigu nazvao je „nesnimljenim pričama”. Jerkov je prepoznao unutrašnju dramu ove proze, a to je drama identiteta, drama odrastanja, sazrevanja.

Posle predstavljanja knjige usledila su i „politička” novinarska pitanja upućena Kusturici o tome da li je osudio potpisnike sporazuma sa Prištinom, ali i Matiji Bećkoviću povodom toga da li je učestvovao u pisanju saopštenja Sinoda Srpske pravoslavne crkve o Kosovu i Metohiji. Kusturica je u svom odgovoru povukao paralelu između prošle i sadašnje političke elite, istakavši da oni koji danas pregovaraju, kao u staroj priči – carevo novo odelo prave ni od čega. Akademik Matija Bećković je rekao da novine koje objavljuju da Sinodu neko drugi piše saopštenja samo svedoče o sopstvenom omalovažavajućem stavu prema Srpskoj pravoslavnoj crkvi.

M. Vulićević