Прохујало с Титом

Нова књига прича Емира Кустурице „Сто јада” у издању Компаније „Новости” представљена је јуче у Београду, у препуној сали Медија центра, а у разговору су, поред аутора, учествовали академик Матија Бећковић, књижевник Рајко Петров Ного, књижевни критичар проф. др Александар Јерков и Манојло Вукотић. И овом приликом је прозно Кустуричино стваралаштво упоређивано са његовим истакнутим позивом филмског уметника, а затим и музичара, по ономе да „док пише приче и док снима филм у једном, најмање двојица раде”. Укратко, ово је књига о породици, о духу последњих деценија прошлог века, истинитим и духовитим доживљајима.

Емир Кустурица је објаснио да ове приче по свом карактеру припадају данима који су прохујали са Титом, што је посебно значајно за Србију, пошто се данас територијално, политички и историјски, нажалост, живи крај те Титове епохе.

– Приче говоре о породицама из седамдесетих година у којима је мајка сањала о томе да сазна колика је очева плата. Мислим да ова књига привлачи пажњу јер ју је сам живот поставио, а ја сам покушао са се „сместим” између својих литерарних идола, међу којима су Бабељ и Храбал – додао је аутор.

– Кустурица је засновао дисциплину вишебоја у уметности, његове сценографије су градови које је подигао, његови сценарији су књиге које написао, а са својим оркестром обилази читав свет. Бојим се да његове књиге, градови, концерти, нису само плашт за неку предизборну кампању и да ће све завршити кандидовањем Емира Кустурице за неку функцију – рекао је Матија Бећковић посвећујући Кустурици песму „Разговор с непознатим Србином”.

Рајко Петров Ного истакао је да је Кустурица насловом своје прве књиге „Смрт је непровјерена гласина” дао „миг” Хакслију, док је новим насловом „Сто јада” изгледа призвао десетерачки стих, управо онако како се народски сажима читав један живот. Да у причама подсећа на Бабеља, и да поседује јединствену, опору легуру прозе, у коју су умешане све памтљиве, „дражесне битанге”:

– У венцу прича „Сто јада” обделава се унутар већ освојеног света из „Непровјерене гласине”, само што се сада резбари и фабулира у строжем жанру, у причи која је у српској књижевности, док се знало шта је шта, уметнички била најуспешнији род. И опет је породица у центру, Кустуричина кажа о очинству и синству овде се приповеда из суштински нове тачке, после смрти родитеља, онда када се може рећи и оно што би за њихова живота можда било неприкладно. Јер Кустурица припада словенској, српској осећајности и патријархалности, која је на самом свом почетку обележена речима: „Чедо моје возљубљено, утехо старости моје.” То говори Стефан Немања, а његове речи исписује Свети Сава. Мајка и у овој књизи живи у племенитој заблуди да њен човек у пороцима одмара своју доброту – подсетио је Ного.

Александар Јерков Кустурицу је описао као једну од најдинамичнијих личности наше савремене културе, а његову нову прозну књигу назвао је „неснимљеним причама”. Јерков је препознао унутрашњу драму ове прозе, а то је драма идентитета, драма одрастања, сазревања.

После представљања књиге уследила су и „политичка” новинарска питања упућена Кустурици о томе да ли је осудио потписнике споразума са Приштином, али и Матији Бећковићу поводом тога да ли је учествовао у писању саопштења Синода Српске православне цркве о Косову и Метохији. Кустурица је у свом одговору повукао паралелу између прошле и садашње политичке елите, истакавши да они који данас преговарају, као у старој причи – царево ново одело праве ни од чега. Академик Матија Бећковић је рекао да новине које објављују да Синоду неко други пише саопштења само сведоче о сопственом омаловажавајућем ставу према Српској православној цркви.

М. Вулићевић