Proverite svoju realnost

Pre desetak godina smejao sam se sa prijateljima iz Holandije njihovoj najnovijoj ponudi kablovske televizije: posebni kanali koji uživo, po ceo dan, prenose snimke iz kuće Velikog brata. Jedan kanal pokriva spavaće sobe, jedan dnevnu sobu, jedan ispovedaonicu...Nadao sam se da će nas takav ,,razvoj” zaobići. Naravno, nije. Danas su naši kanali puni rijaliti programa. Međutim, ono što nije stiglo s takvim razvojem jesu ključevi za razumevanje i kritiku takvih programa. Otrov se ne pakuje sa protivotrovom. Kao što virus dobijemo od drugih, a mi razvijamo imunitet, tako sami treba da kreiramo i načine borbe protiv takvih sadržaja. Počnimo.

Masovni mediji su najpre kritikovani zbog manipulacije i komercijalizacije. Smatralo se da oni, bodrijarovski rečeno, ubijaju realnost. Kao u filmu ,,Trumanov šou”, medijska korporacija zamenjuje realnost glavnog lika džinovskim televizijskim studijom. Njegov život se prenosi milionima širom planete. On je žrtva koja pokušava da se oslobodi. Međutim, današnji junaci rijalitiprograma, za razliku od Trumana, ne misle da je to stvarni svet, kao ni većina njihove publike. Danas su učesnici veoma aktivni da u tu realnost uđu, a gledaoci pasivni da iz nje izađu. Otuda, nije ubijena realnost. Ubijena je odgovornost za njeno stvaranje.Ali na sreću, ne postoji samo jedna realnost. Ona je fragmentisana na moju, tvoju, njenu i njegovu. Pitanje je koju realnost biramo. Sa današnjim nivoom dostupnosti i raznovrsnosti sadržaja legitimno je pitanje zašto iko gleda Farmu? Programi o istoriji, kulturi, politici, prirodi su takođe tu. Danas se stvaraju kvalitetni filmovi, inspirativne knjige, sjajna muzika, ali nalaze se ispod sloja smeća koje se svakodnevno gomila. Treba se potruditi.

Međutim, tu je ključni problem. Zavodljivost „Velikog brata” nije u lascivnim sadržajima, u očajnim kadrovima, u lošoj glumi, u beskorisnim raspravama ukućana. Njihova zavodljivost je u lakoći. Gledanje rijalitiprograma je neka vrsta mentalne proteze koja služi da gledaoce štiti od svake potrebe da ulože napor. Nema rizika, nema odgovornosti a vreme prolazi. Zaplet u njihovim pričama je ravan zapletu u pornografskim filmovima: traje kratko i uvek se završava na isti način. Ne morate da se trudite, da pitate, čitate, vraćate film unazad. Rijalitiprogrami su savršeni partner lenjim gledaocima. Kao u onoj roštiljskoj šali: dim ide na onog ko neće da se skloni.

Šta može da se uradi? Živimo danas u kompleksnom svetu i nemoguće je naći jednostavna rešenja. Država treba da ima aktivniju ulogu. Gledanje takvih sadržaja treba da bude lični izbor –da ne možete slučajno da naletite na Avu, Uroša i njihovu ,,romansu” u kombiju. Kakav bi svet bio da neki drugi mladi ljudi, koji se bave naukom, sportom ili umetnošću imaju toliko prostora na televiziji? Skoro su Preljubnici zabranjeni i to je dobra vest. Isto tako obrazovni sistem treba da se osavremeni i shvati da su medijska pismenost i kritičko mišljenje danas podjednako važni kao fizika ili matematika. I javne ličnosti treba da se pobune i to se u poslednje vreme i dešava. I mediji bi trebalo da budu samokritični.

Na kraju, gledaoci treba da shvate takvu zabavu mnogo ozbiljnije. Često čujemo: ,,Ja to gledam samo onako usput, bezveze”. Svaki minut koji se utroši u gledanje tih programa, minut je manje za druženje, učenje, rekreiranje, zapošljavanje. I taj minut producenti neće vratiti ukoliko se nekom ne svidi. Zauvek je izgubljen. I ne samo to, takva verzija naše lične realnosti je trijumfovala. Zato svako od nas treba da postavi sebi pitanje: Da li želim takvu realnost? Realnost u koju malo ulažem i još manje mi se vraća. Ukoliko je odgovor „da”, nova epizoda Farme i Velikog brata je spremna. Ukoliko je odgovor „ne”, predlažem na primer novije filmove naše kinematografije kao što su Krugovi ili Klip. Uživajte u svom izboru.

Fakultet za sport i turizam, Novi Sad