Hrvatska: lider ekonomski posrnulog regiona

Stopa nezaposlenosti joj je u januaru skočila na 21,9 odsto, gotovo polovina njenih građana kaže da svakodnevne troškove podmiruje platom i dozvoljenim zaduženjem na tekućem računu, dok joj je u februaru međunarodna bonitetna agencija „Mudiz” smanjila kreditni rejting sa Baa-3 na Ba-1, odnosno kreditni rejting koji investitori nazivaju „smećem”.

Upravo ovako izgleda kratak opis ekonomskog stanja lidera zapadnog Balkana i uskoro 28. države članice Evropske unije – Hrvatske. Uprkos ovoj ne baš sjajnoj slici ekonomije Hrvatske, ova zemlja i dalje ima daleko bolje ekonomske parametre pa je njena ekonomija veličine srpske iako je Srbija duplo veća od Hrvatske.

Kada joj je oborio rejting sa Baa-3 na Ba-1, što je najgori kreditni rejting Hrvatske od 1997. godine, „Mudiz” je saopštio da to čini zbog slabih izgleda da Hrvatska zabeleži privredni rast, kao i zbog nedostatka fiskalne fleksibilnosti vlade. Iako je Hrvatsku svrstala u ekonomije čija kreditna sposobnost ima spekulativne elemente i znatan rizik, ova agencija je promenila izglede za hrvatski rejting s negativnih na stabilne, istakavši da postoji tek ograničeni rizik da dođe do značajnog pogoršanja vladine fiskalne pozicije i zaduženosti.

„Vladin kapacitet za rebalansiranje privrede prema izvozu istinski je ograničen. Očekivani ulazak zemlje u EU u julu 2013. godine pozitivni je razvoj događaja, no evropsko okruženje i reformska inercija vlade verovatno će ograničiti koristi za koje se obično veruje da bi trebalo da porastu”, naveli su u ovoj agenciji za kreditni rejting, koja je Hrvatskoj prigovorila i nepovoljan privredni ambijent, slabe izglede da dođe do privrednog rasta i relativno visok nivo zaduženosti.

Na ovakvu situaciju je uticala i činjenica da su se znatno smanjila strana direktna ulaganja u Hrvatsku pa su ona, prema podacima Hrvatske narodne banke, u prva tri kvartala 2012. godine iznosila oko 500 miliona evra, što je upola manje nego u istom razdoblju 2011. Osim toga, u toj sumi samo polovina je otišla na nove projekte, i to uglavnom u izgradnju nekretnina, turizam i trgovinu, dok značajnih ulaganja u proizvodne delatnosti zasad nema.

Prema oceni glavnog analitičara Zagrebačke banke Hrvoja Dolenca, rast BDP-a Hrvatske u ovoj godini biće 0,5 odsto, a bez sprovođenja reformi, podsticaja za investicije i privlačenja stranih direktnih ulaganja potencijal dugoročnog privrednog rasta ostaće na znatno nižem nivou nego pre izbijanja krize – dva do tri odsto nasuprot četiri do 4,5 odsto BDP-a.

Dolenc smatra da je za održivi privredni oporavak neophodno okrenuti se reformama, i to u javnoj upravi, na tržištu rada, u obrazovanju i zdravstvu, ali i u penzijskom i poreskom sistemu. Poput ostalih zemalja regiona, Hrvatskoj predstoji restrukturiranje velikih javnih preduzeća i lokalnih komunalnih preduzeća.

Ove reforme će neminovno dovesti i do otpuštanja radnika, što očigledno plaši Vladu Hrvatske budući da je u januaru stopa nezaposlenosti skočila na 21,9 odsto, što je najviši nivo u poslednjih deset godina. Tada su u evidenciji Hrvatskog zavoda za zapošljavanje (HZZ) bile registrovane 372.003 nezaposlene osobe, što je u odnosu na decembar prošle godine povećanje od 3,8 odsto, preneli su hrvatski mediji.

Prema podacima HZZ-a, mladi čine trećinu nezaposlenih u ovoj državi, što Hrvatsku, ne računajući ostale države zapadnog Balkana, svrstava na treće mesto u Evropi po stopi nezaposlenosti mladih ispod 25 godina. Izlaz iz takve situacije nezaposleni Hrvati zasad pronalaze u pečalbi, a HZZ je objavio da se nekoliko država EU interesovalo za radnike iz Hrvatske, i to od auto-mehaničara, vodoinstalatera i konobara, pa do lekara i inženjera.

N. R.

-----------------------------------------------------------

KARLOV UGAO

• Srpski BDP je sve više Brutalni Domaći Proizvod.

• S Albanijom se borimo za pretposlednje mesto. Uskoro ističe i zaustavno vreme.

• Hrvatsko gospodarstvo je nešto bolje od naše privrede, ali naši gospodari su jači od njihovih privrednika.

• Bugari su poznati baštovani. Zato s njima treba da sadimo tikve, a ne sa đavolom.

• Merkelova kaže da Nemačka nije najbogatija, ali joj je privreda najjača. Naši ministri mogu da kažu da je naša privreda slaba, ali su ministri najbogatiji.

• Ovde ko forsira tešku industriju, taj je na lakim drogama.

• U našem regionu imamo različite narode, religije, jezike i običaje, samo su nam privrede, nažalost, iste.

• Glavni grad našeg privrednog regiona je Đavolja varoš.

Dragutin Minić