Kada su Jagodići postali plemići

Zrenjanin – U zrenjaninskom Narodnom muzeju odnedavno se čuva i više vrednih predmeta koji su pripadali plemićkoj srpskoj porodici Jagodić. Oni su u Banatu, na više mesta, imali svoja imanja i dvorce, a raspad plemstva na osnovu njihovog života na ovom području obrađen je u dve televizijske serije koje su privukle pažnju šire javnosti.

Poseban značaj ima plemićka povelja iz 1897. godine, kojom je Bogumilu Jagodiću potvrđeno plemstvo veleposedničke porodice Jagodić, dobijeno, odnosno kupljeno od austrougarskih vladara 1824. godine. Jagodići su u Banat stigli iz Livna, a prema predanju prezime potiče od imena žene koja je imala 11 sinova, čiji je muž poginuo u borbi s Turcima.

Uoči Drugog svetskog rata deo poslednjih naslednika ove porodice imao je veliko imanje i bavio se stočarstvom i uzgojem duvana kod Konaka u opštini Sečanj. To je bilo vreme raspada bogatih porodica na ovom području i njega su obrađivale TV serije – „Jagodići“ i „Sva ta ravnica” prikazane na RTS-u.

Međutim, u knjizi „Srbi u Banatu“, profesor ­Jovan Erd­elj­anović beleži da su Jagodići u ranijem periodu imali ogroman spahiluk u Kernjači, današnjem rumunskom delu Banata. Prema ovom izvoru, Jagodići su najpre došli u Pančevo, a onda su se raseljavali. Porodica je bila bogata, pa je kupila i plemstvo. Spasoje Jagodić, trgovac, dobio je plemićku povelju sa predikatom „Kernecsai“ (od Kernjača), 17. septembra 1824. godine. Plemstvo je proglašeno u Krašovskoj županiji, 16. juna 1825. Predikat „od Krnjače“ izveden je od pomenutog imanja koje su Jagodići posedovali u Rumuniji. Jagodići su bili vrlo ugledni, učili škole i bili aktivni u političkom životu. Spasojev sin Pavle bio je carski savetnik i poslanik, a njegov brat Petar je studirao filozofiju i pravo i položio advokatski ispit. On se 1829. pominje i kao predsednik Krašovske županije. Učestvovao je na Narodno-crkvenom saboru 1842. u Sremskim Karlovcima kada je za mitropolita izabran Josif Rajačić. Bio je član Matice srpske, bavio se i književnošću. Na imanju kod Konaka Petar je 1835. podigao i danas očuvani dvorac. Njegovom sinu Bogumilu je 1897. izdata povelja kojom mu se  potvrđuje porodično plemstvo i taj dokument je nedavno stigao u posed Narodnog muzeja u Zrenjaninu. Kons­ta­ntin Danil, slikar, uradio je desetak portreta članova porodice Jagodić. Portreti su se čuvali na dobrima Jagodića, u kaštelu kod Konaka, kao i na dobru Krnjača. Ovi portreti, rađeni tehnikom ulja na platnu, mogu se videti u Galeriji Matice srpske u Novom Sadu.

Direktor zrenjaninskog Narodnog muzeja Vidak Vuković kaže da je povelja o potvrdi plemstva izdata Bogumilu Jagodiću izuzetno vredan dokument kakav, u poslednje dve decenije, sigurno nije ušao ni u jedan naš muzej. Njegov otkup finansirao je grad Zrenjanin, a uz njega ovdašnji muzej je dobio i pečate, originalne fotografije i niz dokumenata ove poznate porodice. Iz njih se, na primer, može videti da su Jagodići vodili korespondenciju s poslovnim ljudima iz cele Evrope.

Predstavljajući zaostavštinu Jagodića, naš poznati heraldičar Dragomir Acović rekao je da je reč o izuzetno vrednim kulturno-istorijskim dokumentima i naglasio da povelja i grb imaju i izuzetnu umetničku vrednost. Autor im je poznati bečki slikar Ernst Kral, koji je 1882. godine izradio i grb Kraljevine Srbije.

Đuro Đukić