Curi vreme za demokratsku vladu

Još malo pa ni reč nije mogla da se čuje sa sastanka zbog koga je juče u Srbiji na šest i po sati, koliko je trajala sednica Predsedništva Demokratske stranke, skoro zaustavljen dah onih koji se i četiri dana pred istek roka za formiranje nove vlade nadaju dogovoru "demokratskog bloka" a koji bi značio da neće biti novih izbora. Sastanak vrha Demokratske stranke, koji se i bukvalno održavao iza zaključanih vrata, međutim, nije doveo do razrešenja krize koja već danima potresa državu. Osim saopštenja u kome je rečeno da će pregovori o formiranju vlade biti nastavljeni i narednih dana i glasina da se očekuje novi sastanak Borisa Tadića i Vojislava Koštunice nije bilo ničeg konkretnijeg što bi govorilo da ima nekakvog pomaka u pregovorima. Ni sa sastanaka u Demokratskoj stranci Srbije, koji se prema nezvaničnim informacijama održao sinoć, posle Predsedništva DS-a, do zaključenja ovog broja nismo mogli da dobijemo nikakve bliže informacije o sudbini pregovora.

Konspirativnost jučerašnjeg sastanka vrha DS-a i nervoza kojom su pojedini članovi predsedništva odgovarali na novinarsku znatiželju najbolji su pokazatelj ozbiljnosti trenutka koji je i evropski komesar za proširenje Evropske unije Oli Ren opisao kao onaj u kome je "Srbija za dva dana otišla 20 godina unazad".

Sednici DS-a, tokom koje su se vrata prostorija stranke otključavala samo da bi se učesnicima doturili sendviči i piće, prisustvovali su osim predsednika stranke Borisa Tadića i Dragan Šutanovca, Dragan Đilas, Dragoljub Mićunović, Dušan Petrović, Vida Ognjenović, Ružica Đinđić, Srđan Milivojević, Bojan Pajtić, ali i Srđan Šaper i Vuk Jeremić bliski saradnici prednika Srbije. Iako su članovi predsedništva strogo poštovali "zavet ćutanja" do novinara su ipak procurele informacije da je i tokom sastanka bilo komunikacije između DS-a i predstavnika Demokratske stranke Srbije i da je u tim kontaktima dolazilo do povremenog varničenja. Među novinarima se čulo i to da je na samom sastanku bilo žestokih sukoba i sučeljavanja mišljenja o tome pod kojim uslovima i da li treba ući u savez sa strankom premijera Srbije.

Na stolu Predsedništva DS-a, kako se saznaje iz suprotnog, DSS-ovog tabora, juče se našao poslednji predlog "narodnjaka" za podelu resora po kome mesto premijera, ministra policije i, najspornije mesto šefa BIA-e (bar u prvih godinu i po dana) treba da dobije stranka Vojislava Koštunice. Iako u DSS-u tvrde da od ovog predloga neće odustati nezvanične informacije o tome da "narodnjaci" od DS-a očekuju da dobiju kontrapredlog, govore da stvari ipak nisu nepomerljive. Isti izvori govore da će se u ovom paketu razgovarati i o o(p)stanku Tomislava Nikolića na mestu predsednika srpskog parlamenta, jer DS odbija da sa DSS-om formira većinu u Skupštini kojom on predsedava.

U isto vreme juče je održana i redovna sednica vlade sa koje se takođe očekivao signal koji bi ukazao u kom pravcu idu pregovori. To što je juče izostao predlog vlade o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu, neki su tumačili kao znak da se još uvek više računa na formiranje vlade nego na nove izbore. Naime, iz DSS-a se proteklih dana moglo čuti da se pregovori o vladi neće remetiti potezima koji bi ukazivali na to da se novoformirana većina u Skupštini DSS-a i SRS-a sprema za izbore, zbog kojih je i najbitnije da se zakonom uredi produžetak privremenog finansiranja.

Srpski ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom Milan Parivodić je juče posle sednice vlade objasnio da će, ako nova vlada ne bude formirana, biti potrebno promeniti Zakon o budžetskom sistemu ili će postojeći Zakon o budžetu morati da bude izmenjen amandmanima kako bi bio omogućen nastavak privremenog finansiranja. On je izjavio da očekuje da će demokratske stranke u Srbiji ipak uspeti da pre isteka roka formiraju novu vladu i dodao da "nije srećan" zbog toga što je DSS, čiji je član, podržala izbor Nikolića za predsednika parlamenta.

I poput jučerašnjih stalnih "toplo-hladnih" informacija i noć uoči sednice Predsedništva DS-a, na prijemu Delegacije Evropske komisije povodom Dana Evrope, kružile su oprečne glasine. Dok su neki predstavnici Tadićeve stranke govorili da je dogovor o vladi "definitivno pukao" zbog odbijanja DSS-a da glasa za smenu Tome Nikolića, iz Strazbura su preko diplomatskih kanala stizale informacije da je dogovor na pomolu. Iz sedišta Saveta Evrope, kojim Srbija treba da predsedava narednih šest meseci, stigle su vesti da su naši predstavnici u ovom telu uveravali strane diplomate da će vlada demokratskog bloka ipak biti formirana.

Na takve najave nadovezuje se i jučerašnje saopštenje DS-a sa sednice Predsedništva u kome se navodi da ova stranka nastavlja napore "ne odstupajući od principa kojima se i do sada rukovodila, braneći i volju građana izraženu na izborima 21. januara i viziju demokratske i evropske budućnosti Srbije i boljeg života svih njenih građana" i da "predsedništvo DS-a smatra da u izuzetno važnom istorijskom trenutku u kom se Srbija danas nalazi nastavak evropskih integracija uz očuvanje teritorijalnog integriteta nije moguće ostvariti ukoliko dođe do nasilnog prekida istorijsko-političkog toka određenog 5. oktobra 2000. godine". Upravo ovim državnim razlozima, prema tumačenju upućenih, demokrate će argumentovati svoje učešće u vladi.

Uporedo sa pripremanjem terena za formiranje vlade spin doktori obe stranke su obezbeđivale alibi i za slučaj da pregovori propadnu. Tako je iz DS-a prekjuče novinarima bila suflirana priča da je Aleksandar Vučić u Sheveningenu traži Šešeljevu dozvolu za radikalsku podršku manjinskoj vladi DSS-NS. Zauzvrat, po toj verziji, "narodnjaci" bi obezbedili radikalima da dođu na vlast u Beogradu i u Vojvodini i pet miliona evra za odbranu Vojislava Šešelja u Hagu.