Jednom izviđač – uvek izviđač

Kod njih se uvek zna red – kada su na terenu, zna se i tačno vreme ustajanja, u koliko počinje jutarnja fiskultura, za kada je zakazano dizanje zastave... Na spavanje u šatoru niko se ne žali. Štaviše, većina jedva čeka da zabode kočiće u zemlju i otisne se u neku od brojnih izviđačkih avantura. Ovog maja, na Đurđevdan, članovi Saveza izviđača Beograda (SIB) imaju bezbroj razloga za slavlje. Glavni je – obeležavanje 102. godišnjice postojanja saveza.   

– Toliko je godina prošlo otkako je 6. maja 1911. godine lekar Miloš Popović osnovao prvu skautsku četu u Trećoj muškoj gimnaziji. Taj datum se smatra začetkom izviđačkog pokreta u Srbiji. Četa je zasnovana na principima koje je propisao Robert Baden Pauel, osnivač svetskog skautizma u Britaniji 1907. godine. Sem Popovića, prvu izviđačku aktivnost koja je bila organizovana u Karađorđevom parku, predvodio je i Jovan Tanović, nekadašnji novinar lista „Politika” – objašnjava Zoran Stojković, predsednik skupštine SIB-a.

Izviđači su pomagali i u nadleštvima i bolnicama u vreme balkanskih ratova, a u Prvom svetskom prihvatali su decu izbeglica i siročad. Na čelu izviđačkih organizacija bili su, između ostalih, Lujza Mišić, supruga vojvode Živojina Mišića, kao i vojvoda Petar Bojović. Najsvetliji period pokreta bile su osamdesete godine 20. veka, kada je u Srbiji bilo oko 89.000 članova. Danas ih u našoj zemlji ima oko 4.000, dok člansku kartu beogradskog saveza čuva oko 1.300 osoba.

– Naši članovi su uglavnom mladi, ali ima i starijih. U prestonici najstariji član ima bezmalo 70 godina, ali u zemlji puni čak 84 godine i živi u Subotici. Time je dokazao da izreka „Jednom izviđač, uvek izviđač” nije samo puka fraza. Jer, ono što vezuje svakog izviđača je duh zajedništva koji se posebno neguje u savezu. Svaki član može da savlada opšti program i, u zavisnosti od uzrasta, posebne programe. Kada ovlada prvim nivoom, stiče prvu zvezdu, zatim drugu, pa treću. Punoletni član koji je prošao program u celini stiče zvanje „izviđač orao” – nabraja Milan Rafailović, starešina SIB-a.

Razlika između nekadašnjih izviđača i onih koji se danas ponose tim „zvanjem” nisu prevelike.

– Iste aktivnosti upražnjavaju, ali su se promenili pristupi u radu. U odredu, kao osnovnoj izviđačkoj formaciji, nema više klasičnog komandovanja, već svaki član ima neku svoju obavezu koju dobije od vođe. Kada je savlada treba da je podeli sa ostalim izviđačima čime se gradi kolektivni duh – ističe Stojković.

Današnji klinci, omladinci i stariji članovi najčešće istražuju po terenu na Adi Ciganliji, u Pionirskom gradu u Košutnjaku, na Kalemegdanu, u Zvezdarskoj šumi, ali i van Beograda – u Šapcu, Nišu, Beloj Crkvi, Ivanjici... Uče se orjentaciji u prirodi, kako da naprve logorsku kuću ili vatru... Ima i onih koji su zaduženi za podizanje atmosfere u odredu. Krajem ovog meseca očekuje ih izviđački višeboj – takmičenje u orjentaciji, a na jesen smotra poletaraca iz Beograda i cele Srbije.

-----------------------------------------

JEDINICE

vodovi ili jata (dečaci od 7 do 11 godina)

rojevi (devojčice od 7 do 11 godina)

četa (dečaci od 12 do 15 i od 15 do 19 godina)

kola (devojčice od 12 do 15 i od 16 do 19 godina)

UNIFORME

Poletarci i pčelice – ljubičaste košulje, trouglaste marame i, po volji, bejzbol kape.

Mlađi i stariji izviđači i planinke – zelene košulje, marame sa rubom i kape.

Odrasli članovi – košulje boje peska, marame sa rubom i, po volji, izviđački šeširi.

Iznad desnog džepa na uniformi je amblem Saveza izviđača Srbije, amblem Svetske organizacije skautskog pokreta i traka sa srpskom trobojkom i imenom naše zemlje na srpskom i engleskom jeziku.