Mnogo nerešenih dilema oko Terazijske terase

Dva prvonagrađena arhitektonska rada za uređenje Terazijske terase nametnula su ideju za sačinjavanje novog plana detaljne regulacije, što će i biti učinjeno. Skupština grada, odnosno nadležne službe koje su raspisale konkurs za urbanističko arhitektonsko rešenje ovog važnog javnog prostora, međutim, još nisu odlučile koji od ova dva rada će poslužiti za plansku dokumentaciju. Na javnoj raspravi u Muzeju primenjene umetnosti, gde su se susreli članovi žirija i svi učesnici konkursa, najmanje se govorilo o prvonagrađenim arhitektonskim idejama, pa njihovi autori nisu ni imali priliku da objasne šta oni zapravo predlažu. Veoma žustro se diskutovalo o uslovima konkursa, odnosno programu uređenja Terazijske terase, sastavu i radu žirija, kao i daljoj sudbini padine od procepa između hotela Moskve i Balkana do Ulice kraljice Natalije, s obzirom na to da novi plan odlaže njeno uređenje za naredne dve do tri godine.

Predsednik žirija Bojan Kovačević, direktor Muzeja grada, najpre se pozabavio pisanjem medija koji su prethodnih dana tragali za odgovorom koji koncept će investitor prihvatiti, s obzirom na to da se gradski čelnici uglavnom zalažu da Terazijska terasa bude uređen park, bez komercijalnih sadržaja, odnosno bilo kakve izgradnje. Uprkos tome, prvonagrađeni autorski tim ARCVS, na čelu sa Branislavom Redžićem,  prokopao bi podzemnu pešačku trgovačku ulicu i tako spojio Terazije sa parkom ispred Ekonomskog fakulteta. Dakle, ispod zemlje bi bile smeštene prodavnice i kafići, dok se na površini ništa ne bi gradilo. Terazijskom padinom bi dominirali park i trg sa stepeništem. Autorski dvojac Dejan Milanović i Gvozdana Šišović, koji je sa njima podelio prvu nagradu, takođe bi zadržao park, uz Ulicu kraljice Natalije, ali bi izgradili i dva vidikovca, a na bokovima terase staklene paviljone za komercijalne sadržaje. I oni su u podzemlju projektovali kvadrate za različite namene.

Mnogi su se složili da ova dva autorska koncepta ne mogu da se objedine u jedan. Članovi žirija smatraju da su završili svoj deo posla. Gradu je ostalo da odabere.

– Činjenica je da godinama unazad ne postoji jasan program za uređenje terazijske terase. Ukupan nivo radova nije bio takav da se možemo oduševiti, ali nagrađeni radovi su zadovoljili smisao raspisivanja konkursa. Sigurni smo da su dali novi materijal za urbanističku dokumentaciju i promišljanje najvrednijeg prostora u Beogradu –objasnio je Kovačević.

Milanu Maksimoviću, dobitniku treće nagrade, kao i još nekim učesnicima nisu bili jasni uslovi konkursa.

– Imao sam veliku dilemu, šta treba da uradim. Detaljnim planom je predviđeno da u podzemlju bude projektovano 500 kvadrata, a pojedini nagrađeni radovi su predvideli desetine hiljada kvadrata. Da sam znao da ne postoje nikakva ograničenja, ponudio bih sasvim drugačije rešenje. Da li je ideja da se preko rezultata konkursa sprovede izmena regulacionog plana? – pitao je Maksimović.

Da je sve jasno na terazijskoj terasi, ne bi bilo konkursa, uzvratio je predsednik žirija. Cilj je bio da konkurs bude što maštovitiji, što kreativniji, a da se opet kreće u zadatim granicama. Svi koji rade konkurse, naglasio je predsednik žirija, znaju da moraju da predlože nešto posebno da bi dobili prvu nagradu.

Tu dilemu nije imala Ružica Božović, predsednica Društva urbanista, jer su planovi podložni promenama, kako je rekla, a konkursi se upravo zbog toga i raspisuju. Međutim, ona smatra, da je posao žirija bio da se ipak opredeli za jedan rad.

Učešće kompanije Mali kolektiv (koja gradi zdanje u Balkanskoj 2, na obodu terazijske terase) u raspisivanju konkursa i uređenja padine nije promaklo neopaženo. To je odvelo diskusiju u drugom pravcu i nametnulo pitanje uloge privatnih investitora pri uređenju javnih prostora.

Tu raspravu je prekinuo Đorđe Bobić, gradski arhitekta, rečima da je Skupština grada jedini investitor, kada je reč o uređenju javnog prostora. On je potvrdio da će se nadležne javne gradske službe sastati kako bi odlučile koji od nagrađenih radova će ući u dalju proceduru. U međuvremenu dok plan ne bude završen, potvrdio je gradski arhitekta, park će morati da bude nekako uređen, kako ne bi predstavljao ruglo u centru grada.

Na meti kritike našao se sastav žirija, jer su neki od diskutanata smatrali da članovi moraju da budu birani na osnovu znanja potvrđenog kroz priznanja za realizovane projekte. Ta mesta ne bi trebalo da zauzimaju gradski činovnici i predstavnici investitora.