Da li narod želi kralja?

Ako je posle 5. oktobra, Aleksandar Drugi Karađorđević dobio ključeve Belog dvora, ako zauzima centralno mesto u protokolu na ustoličenju patrijarha, na mestu koje je crkva namenila kralju i ako državni vrh organizuje sahranu posmrtnih ostataka njegovih predaka, da li to znači da parlamentarna monarhija funkcioniše i bez jedne rečenice u Ustavu?

Prema rezultatima istraživanja agencije „Intelidžens” iz Beograda, kako je „Politika” juče objavila, 39,7 odsto građana Srbije smatra da je obnova parlamentarne monarhije dobra ideja. Izričito protiv monarhije se izjasnilo 32,3 odsto, dok 27,4 odsto nema stav o tome.

Miljan Premović, izvršni direktor „Intelidžensa”, pojasnio je za „Politiku” da je istraživanje sprovedeno između 11. i 16. aprila ove godine tako što su anketari obišli 1.615 ispitanika u 16 mesta u Srbiji bez Kosova i Metohije. Premović kaže da „istraživanje nosi interval poverenja do 95 odsto, što ga čini dovoljno dobrim i za naučne publikacije”.

Aleksandar Karađorđević je apsolutno prepoznatljiv u javnosti i za njega je čulo 94,2 odsto punoletnih građana, ali 42,2 odsto nema jasno mišljenje o njemu.

Premović tvrdi da su pitanja rađena po pravilima Svetskog društva za istraživanje tržišta (MRC) i da nisu bila sugestivna.

– Inicijator te ideje bio je i jedan od najveći stručnjaka za oblast nacionalnog brendiranja, Sajmon Alkont, koji je prilikom poslednje posete Beogradu, primetio da je Srbija jedna od zemalja sa najvećom verovatnoćom da se obnovi monarhija – ističe Premović.

U poslednje dve decenije, prema većini ranijih istraživanja, za monarhiju je bilo dvadesetak odsto građana, ali Premović kaže da je teško pronaći egzaktne podatke tih istraživanja. On napominje da je jedini rezultat za statističko poređenje bilo istraživanje jedne agencije, čije je pitanje bilo: „Da li bi se Srbiji popravio imidž u svetu, kada bi bila monarhija”, obavljeno pre nekoliko godina. „Da” je reklo oko 40 odsto građana. U pi-ar službi Aleksandra Drugog Karađorđevića nam kažu da ne poseduju podatke ranijih istraživanja, niti su ih, kažu, naručivali.

Istoričar dr Momčilo Pavlović smatra da je ovo samo jedno od istraživanja i misli da anketno pitanje nije sugerisalo na dobijene odgovore.

– Raspoloženje prema monarhiji uvek će postojati u delu srpskog naroda, uprkos svim promenama i taj procenat će se povećavati dok god traje kriza. Verovatno se mnogima čini da bi veze koje ima monarhija i ugled koji je uvek bio veći spolja nego unutra, mogli da pomognu Srbiji u kriznim vremenima – kaže Pavlović, ocenjujući da sada nije trenutak da se narod stavlja pred dilemu da li je za monarhiju ili republiku.

Za njega je važnije da se članovima porodice Karađorđević dodeljuju posebne misije i ciljane akcije, u kojima bi mogli da daju bolji rezultat nego ljudi bez takvog iskustva u međunarodnim odnosima.

– Karađorđevići su bliski rođaci mnogih evropskih monarha i imaju izuzetno jake veze u ekonomskim i političkim krugovima – podseća Pavlović.

Istoričar Miodrag Janković ocenjuje da Srbija ne treba da postane kraljevina iz dva razloga: jer nije izvršena „dekomunizacija” društva. Odnosno, nije došlo do odvikavanja od komunizma. Drugi razlog za Jankovića je što nema ličnosti koja bi mogla da bude kralj i da zastupa interese srpskog naroda. Aleksandar Drugi Karađorđević, kaže Janković – nije taj čovek.

– Pitanje ličnosti je ključno: Srbija bi morala da ima kralja školovanog u Srbiji i velikog rodoljuba. On bi morao da završi Vojnu akademiju, Filozofski fakultet i Fakultet političkih nauka. Deo naroda misli, kad dovedemo kralja, biće lako. E, neće biti tako – napominje Janković.