Solanina pomoć

Ne događa se prvi put da se neko iz međunarodne zajednice, blago rečeno, trapavo umeša "u naša posla". Sigurno mnogi pamte kako je Lorens Iglberger podržao Milana Panića koji je potom izgubio na predsedničkim izborima ili kako je Karla del Ponte za vreme izbora 2003. godine tražila isporučivanje Ratka Mladića i policijskog generala Sretena Lukića koga je vladajući DOS baš tada slavio kao jednog od heroja "Sablje". Ni Biljana Plavšić nije imala manje problema kada se pred izbore srela sa Medlin Olbrajt.

 Izjava Havijera Solane, visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednost, spada u tu vrstu "pomoći". Solana je izjavio da je ključno da Boris Tadić, predsednik Republike, kontroliše službe bezbednosti, u trenutku kada se u pregovorima o novoj vladi zapelo baš na policiji i  vojsci i njihovim tajnim službama BIA i VBA. To je izazvalo  Miloša Aligrudića, predsednika poslaničkog kluba DSS, da zatraži od DS dokaze da ne radi pod dirigentskom palicom nekog drugog.

Čak je i Doris Pak, poslanik u Evropskom parlamentu, koja o Srbiji govori uglavnom loše, primetila da Solana nije postupio mudro. "Kada govorite o konkretnim imenima onda to može da se doživi kao spoljni pritisak i mešanje u unutrašnje stvari Srbije. Tako se radikalima ali i Koštunici, samo daje prilika da kažu – gledajte, Tadić je na vezi sa Briselom."

Ksenija Milivojević, generalni sekretar Evropskog pokreta u Srbiji, kaže da je Solanina izjava došla u najgorem trenutku. "Nije nam to trebalo, imala je kontraefekat". Ali, ona ne misli da je to urađeno smišljeno da bi se postigao ovaj ili suprotni efekat. "Ne možemo očekivati da se oni 24 časa bave situacijom u Srbiji, niti time kakav će efekat proizvesti. Oni su vrlo svesni kakva je situacija u Srbiji, ali je njihova metodologija rada drugačija. Nekoliko puta su nevladine organizacije i proevropske snage u Srbiji apelovale da to ne rade na ovaj način jer ispada da nam biraju ministre, što nije tačno. Sve takve izjave daju SRS-u i SPS- u argumentaciju da tvrde da smo kolonija Zapada."

Ksenija Milivojević ne misli da je reakcija bila žestoka zbog toga što je u pitanju izjava čoveka koji nije omiljen kod nas. "Ko god da je ovo izjavio imalo bi slične efekte".

Đorđe Vlajić, dopisnik Bi-Bi-Sija, kaže da je ovo trapav potez koji je izazvao suprotan efekat. "DSS je optužio DS i podržao Tomislava Nikolića, Aligrudić je rekao da strani faktor hoće da utiče na kadrovanje kada je BIA u pitanju. Ali, u Solaninoj izjavi ne treba tražiti zlu nameru. On je reagovao jer je posle približavanja EU, usledio zaokret udesno – Mladić nije isporučen, a službe bezbednosti su glavni krivci za to. S druge strane, Tadić je jasno rekao da će isporučiti Mladića."

Vladislav Jovanović, ambasador u penziji, kaže da je otvorenih znakova mešanja iz inostranstva u unutrašnje poslove bilo i pre 5. oktobra i sada. "Previše smo se prepustili njima i izgubili kompas. Pitanje je u kojoj meri smo samostalni. Oni sebi dozvoljavaju ovde ono što je zabranjeno kod njih. A kada se tamo desi nešto što nije dozvoljeno, oni odmah reaguju. Jer kada je jedan kineski biznismen iz Hongkonga poklonio sto hiljada dolara Demokratskoj stranci Bila Klintona, Republikanska partija ih je oštro optužila.

Jovanović kaže da su ako su hteli da pomognu DS-u to mogli da urade diskretno. "Ovako su ponizili našu zemlju u međunarodnoj zajednici. Bazični greh naših političara je vazalski odnos prema međunarodnoj zajednici."

Jovanović, koji je bio ambasador i ministar spoljnih poslova za vladavine Slobodana Miloševića, kaže da je i Milošević činio taktičke ustupke da bi imao strategijski dobitak, ali ne navodi koja je to njegova strateška pobeda. Kao ilustraciju za poželjno ponašanje domaćih političara on kaže: "Ulazak u EU trebalo je da uslovimo teritorijalnim integritetom zemlje".

Možda Solana i ako ne misli o nama 24 sata zna kolika mu je popularnost u Srba i zna kako će većina ljudi ovde doživeti njegovu izjavu. Kako kaže Jovanović "odbijaju narod koji jeste za integraciju u Evropu".