Vek i po Vaznesenjske crkve

Hram po­sve­ćen Vaz­ne­se­nju Go­spod­njem u Uli­ci ad­mi­ra­la Ge­pra­ta obe­le­ža­va vek i po po­sto­ja­nja. U go­di­nu ju­bi­le­ja cr­kva – po­seb­no po­zna­ta po to­me što iz nje tra­di­ci­o­nal­no sva­ke go­di­ne po­la­zi li­ti­ja u čast obe­le­ža­va­nja Spa­sov­da­na, kr­sne sla­ve Be­o­gra­da – ula­zi sa ne­ko­li­ko pro­ble­ma ali na sre­ću pre­mo­sti­vih.
Fa­sa­da pa­ro­hij­skog do­ma ne bli­sta kao ne­ka­da. Ste­pe­ni­šta od cr­ve­nog mer­me­ra, pred ula­zom u hram, ali i dva boč­na, pri­vre­me­no su „za­kr­plje­na” naj­o­bič­ni­jim mal­te­rom. U ne­za­vid­nom sta­nju je i ve­ći deo pla­toa ko­ji okru­žu­je hram, ali i cr­kve­no dvo­ri­šte. Znat­no bo­lja sli­ka do­če­ku­je ver­ni­ke i gra­đa­ne unu­tar hra­ma.
Iko­no­stas iz 1880. go­di­ne, de­lo sli­ka­ra Ste­ve To­do­ro­vi­ća, i da­nas si­ja pu­nim sja­jem. Fre­ske na zi­do­vi­ma i ku­po­li bo­go­mo­lje osli­ka­ne još 1863. go­di­ne ru­kom ru­skog umet­ni­ka Bi­cen­ka „mi­lu­ju” sva­ko­ga ko se u njih za­gle­da.
– I zvo­nik, sme­šten iz­me­đu pa­ro­hij­skog do­ma i hra­ma, odo­le­va zu­bu vre­me­na. Po­dig­nut je, do­du­še, pre se­dam de­ce­ni­ja na me­stu gde se na­la­zio dr­ve­ni zvo­nik ko­ji se, naj­ve­ro­vat­ni­je zbog sta­ro­sti, stro­po­štao na de­ča­ka zvo­na­ra – ka­že Ar­se­ni­je Ar­se­ni­je­vić, sta­re­ši­na Vaz­ne­senj­ske cr­kve, ot­kri­va­ju­ći da je cr­kva u vi­še na­vra­ta tra­ži­la po­moć od gra­da ka­ko bi se re­ši­li po­je­di­ni pro­ble­mi. Na nji­ho­vu adre­su naj­če­šće su sti­za­la sred­stva za te­ku­će odr­ža­va­nje hra­ma, ali im je za­to ne­dav­no u po­moć pri­te­klo pred­u­ze­će „Sr­bi­ja­šu­me” ko­je bes­plat­no iz­ra­đu­je pro­je­kat adap­ta­ci­je cr­kve­nog dvo­ri­šta.
– Us­pe­li smo i da sa­ku­pi­mo 11.000 evra za adap­ta­ci­ju fa­sa­de Pa­ro­hij­skog do­ma ko­ji da­ti­ra iz 1870. go­di­ne. Ra­do­vi po­či­nju da­nas  – na­ja­vlju­je sta­re­ši­na hra­ma, do­da­ju­ći da po­tom na red do­la­zi i ulep­ša­va­nje pla­toa oko objek­ta.
Već do­tra­ja­le ste­pe­ni­ce sa ko­jih je pre sto go­di­na kralj Pe­tar Pr­vi po­zdra­vio na­rod spre­ma­ju­ći se za po­hod u Pr­vi bal­kan­ski rat mo­žda su i naj­ve­ći pro­blem Vaz­ne­senj­ske cr­kve. Pre ne­ko­li­ko go­di­na, do­da­je sta­re­ši­na, pro­ce­nje­no je da bi za pot­pu­nu ob­no­vu bi­lo po­treb­no oko 27.000 evra.
– Ste­pe­ni­ce su sta­re ko­li­ko i cr­kva, iz­ra­đe­ni su od ma­đar­skog mer­me­ra i tre­ba da bu­du re­sta­u­ri­ra­ni u ce­lo­sti, ali za taj po­du­hvat za sa­da ne­ma nov­ca – ka­že sve­šte­nik.
Po­seb­nost hra­ma u sr­cu gra­da je i zvo­no iz 1830. go­di­ne ko­jim je na­ro­du ob­zna­njen Ha­ti­še­rif. Naj­pre se ču­va­lo u Sa­bor­noj cr­kvi, da bi bri­gu o nje­mu po­tom pre­u­zeo Hram Vaz­ne­se­nja Go­spod­njeg.
– Sta­ro zvo­no ra­di i dan-da­nas, a po­kre­će ga struj­ni me­ha­ni­zam – ot­kri­va sta­re­ši­na cr­kve ko­ja je 1969. go­di­ne pro­gla­še­na spo­me­ni­kom kul­tu­re.
Iko­ne i iko­no­stas pod­vrg­nu­ti su kon­zer­va­ci­ji pre se­dam go­di­na, dok je po­čet­kom ovog ve­ka osve­žen i ce­lo­kup­ni ži­vo­pis.
– Pre to­ga ni­je bi­lo mo­gu­će vi­de­ti ni­jed­nu fre­sku na zi­du, jer su se u sa­moj cr­kvi pa­li­le sve­će pa su sli­ke po­cr­ne­le od ga­re­ži – is­ti­če Ar­se­ni­je Ar­se­ni­je­vić.

----------------------------------------------------------

Krst znak se­ća­nja na stra­da­le 6. apri­la 1941.
U dvo­ri­štu cr­kve na­la­zi se mer­mer­ni krst, po­dig­nut se­dam­de­se­tih go­di­na mi­nu­log ve­ka u znak se­ća­nja na žr­tve še­sto­a­pril­skog bom­bar­do­va­nja Be­o­gra­da, ka­da je po­gi­nu­lo oko 200 ži­te­lja glav­nog gra­da. Na tom me­stu svo­je­vre­me­no se na­la­zi­lo sklo­ni­šte u ko­je su se sa­kri­li pre­pla­še­ni gra­đa­ni, ali su bom­be po­pa­da­le baš na cr­kve­no dvo­ri­šte i usmr­ti­le ih.

----------------------------------------------------------

Po­se­ta ikone Bo­go­ro­di­ce  Mle­ko­pi­ta­telj­ni­ce
Po­sle po­se­te osve­će­ne ko­pi­je ču­do­tvor­ne iko­ne Bo­go­ro­di­ce Mle­ko­pi­ta­telj­ni­ce iz Ka­re­je, u apri­lu 2007. go­di­ne, upra­va Vaz­ne­senj­ske cr­kve od­lu­či­la je da na­pra­vi bo­go­ro­di­čin tron u ko­jem je ugra­đe­na re­pro­duk­ci­ja ču­ve­ne iko­ne. U to­ku bo­rav­ka Mle­ko­pi­ta­telj­ni­ce ve­li­ki broj gra­đa­na do­šao je da joj se po­klo­ni.