Ofanziva Pariza za federalnu evrozonu

Za drugu godinu svog mandata Fransoa Oland je najavio ambiciozni plan i pre svega „ofanzivu za spas Evrope”. Sedamnaest članica evrozone, po francuskom konceptu, moraju da se integrišu u federaciju sa ekonomskom vladom na njenom čelu i „pravim predsednikom”, koja bi u ne tako dugom periodu prerasla u političku celinu (u roku od 12 godina). Oland namerava da sa ovim planom bude predvodnik i glasnogovornik zemalja juga, nasuprot manje pogođenim zemljama severa koje predvodi Nemačka i koja pre svega insistira na računovodstvenom sređivanju minusa kroz odricanja i disciplinu svake članice ponaosob.

„Moj zadatak je da izvedem Evropu iz nezavidne ekonomske situacije u kojoj se trenutno nalazi i da umanjim nezadovoljstvo njenih građana koje može dovesti u pitanje samu budućnost Evropske unije”, rekao je Oland na prekjučerašnjoj konferenciji za štampu u Jelisejskoj palati.

Predsednik, kojem je na prvu godišnjicu dolaska na vlast podrška u zemlji pala na najniže grane, očekuje da četiri glavne tačke njegove inicijative počnu da se ostvaruju pre nemačkih izbora u septembru. On predlaže da se osim ulaska u novu etapu integracije oslobode i efikasno upotrebe sredstva za zapošljavanje mladih, unapredi i osigura tranzicija u pogledu korišćenja energije i da se uspostavi zajednički račun i fiskalna kontrola u zemljama evrozone.

To je, po njemu, jedini način da se povrati poverenje građana u evropski projekat i da se izbegne njegov krah čije bi posledice najviše pogodile najveće i najjače – Francusku i Nemačku.

Ekonomska vlada bi se, po Olandu, sastajala svakog meseca i kontrolisala sve finansijske tokove u zoni evra. Naročito bi se povelo računa o neplaćanju poreza i bekstvu kapitala u poreske rajeve koje je, prema jednom od poslednjih izveštaja Evrostata, poprimilo ogromne razmere. Socijalno odgovornost mora da opstane zajedno sa tržišnom ekonomijom, jer je to ono što Evropi daje identitet i što je čini jedinstvenim poželjnim mestom za život.

Iako prvi put detaljnije izložena i obrazložena, ova pariska doktrina nije novost. Oko vizije EU spore se već neko vreme Berlin i Pariz. Najteže je postići kompromis oko „federalizacije njenog jezgra”, čemu se oštro protive mnoge države severa. Za to je, prema rečima francuskih analitičara bliskih zvaničnom Parizu, potrebna politička volja da se nadvladaju nacionalni egoizmi zarad opstanka mnogo važnijeg projekta.

„Ako EU nije kadra da se suštinski integriše, ona će u ovo vreme globalizacije, kad postoje druge sile poput Kine, Brazila, Rusije, Amerike, izgubiti svoj značaj u 21. veku”, rekao je u intervjuu za „Politiku” (koji će u celini biti objavljen u ponedeljak) Žak Rupnik, direktor Centra za međunarodne studije u Parizu.

Ali time je razjašnjena i priča o dve Evrope, jezgru i perifernom krugu, koja se već dugo provlači kao ideja. Kriza je velika, finansijski sektor se kreće brzo, a političko usaglašavanje u Briselu jako sporo, pa je, kako objašnjavaju eksperti u Parizu, nerealno očekivati da se svih 27, a od leta 28 zemalja EU politički slože o nekoj vrsti federacije. Zato bi federativno jezgro evrozone činilo 17 zemalja evrozone, dok bi periferni krug pripadao svim ostalim članicama.

Najverovatnije je, međutim, da Olandova ofanziva neće proći bez kontraofanzive Berlina, a da će se dogovor postići uz obostrani kompromis, kao što je to uvek bivalo. Bez dogovora između ova dva centra (Pariz i Berlin) koji, kako objašnjava Rupnik, u stvari predstavljaju dve grupe zemalja EU, nema ni napretka u Evropi.

Očekuje se da se stavovi približe već u toku ovog meseca i da se na junski samit izađe najzad sa konkretnim predlozima. Nema vremena da se čekaju nemački izbori, stav je Pariza.