Deca kraljevića Andreja uče srpski jezik

„Naš otac je okončao život u izgnanstvu u SAD i zbog toga je bio kao biblijski „stranac u stranoj zemlji”, otuđen od svoje otadžbine i mnogobrojnih evropskih rođaka iz kraljevskih porodica”, kažu za „Politiku” princ Dimitrije i princeza Lavinija Marija Karađorđević, povodom prenošenja zemnih ostataka njihovog oca kraljevića Andreja, najmlađeg sina kralja Aleksandra i kraljice Marije u Beograd.

– Nemoguće je racionalizovati bol zbog gubitka svega što imate, što je u slučaju kraljevske porodice značilo i gubitak kraljevstva. To je gotovo sigurno i ubilo našeg oca. Naši roditelji i mi uglavnom smo u kući govorili engleski i kasnije portugalski. A, ako su otac i majka imali ozbiljan razgovor, on je uvek bio na nemačkom! To je nas, decu izgnanika, ostavilo u neznanju o našoj otadžbini i njenom bogatom kulturnom nasleđu. Tek sada, posle povratka našeg oca u otadžbinu, osećamo da smo spremni da učimo srpski jezik i zaista uživamo u tome – priznaju Dimitrije i Lavinija Marija, čija je majka princeza Kira od Lajningena, poreklom iz nemačke dinastije i dinastije Romanova.

Naši sagovornici kažu da imaju mnoge srpske prijatelje iz svih delova sveta, i tek sada „otkrivaju duh, duhovitost i životni žar Srba”.

– Na kraju krajeva, mi samo imamo jedni druge, pa je samim tim neophodno da gajimo osećaj pripadnosti, ljubavi i da nas je neko želeo. Porodica Karađorđević je ujedinjena više nego ikad pre, što je divno videti – kažu deca kraljevića Andreja.

Osvrćući se na nedavno istraživanje po kome 39,7 odsto građana Srbije smatra da je obnova monarhije dobra ideja, princ i princeza veruju da je taj procenat sigurno i veći.

– Ukoliko biste uzeli u obzir i broj neodlučnih, to bi sigurno iznosilo oko 55 odsto. Ustavne monarhije su norma u Evropi, one promovišu društvenu koheziju i faktor lagodnosti, jer se nalaze iznad političkih sukoba. Kraljevske porodice su ohrabrujuća konstanta koja uliva poverenje, bez obzira na ekonomsku i političku klimu. Uzimajući u obzir svoju dugu i slavnu monarhističku istoriju, to je predlog koji Srbija treba ozbiljno da razmotri – poručuje prinčevski par.

Kažu da slave pravoslavni Božić i Vaskrs, često i u samom Dvoru, kao ove godine, ili kod kuće u Londonu.

– Posebno pridajemo značaj našoj porodičnoj slavi Svetog Andreja Prvozvanog, koja je 13. decembra. Ponosni smo na našeg brata od strica, prestolonaslednika Aleksandra, koji je glava naše porodice, i princezu Katarinu, i na njihov izuzetan rad na mnogim poljima, kako dobrotvorni tako i u predstavljanju naše zemlje u inostranstvu – ističu naši sagovornici.

I svojoj deci pričaju o istoriji Karađorđevića, kao i o samom Karađorđu, kažu Dimitrije i Lavinija.

– Pričamo im sve slavne priče iz istorije. Učenje srpskog jezika je važan deo njihovog obrazovanja i tkanja ponosne porodične i nacionalne istorije. Mnogo puta smo bili i na Oplencu. Crkva vizantijske lepote je dragulj koji se nalazi na vrhu šumovite Topole, što ga duhovno i vizuelno uzdiže, pružajući nadahnuće i blagost što nam dodatno čini radosnim, jer će naša porodica konačno počivati zajedno – zaključuju princeza Lavinija Marija i princ Dimitrije.