Evropski zaokret prema Srbiji

Prva konkretna povoljna vest koja je – nakon zatezanja odnosa između Srbije i Evropske unije, povodom ovdašnjih političkih dešavanja u minuloj sedmici – stigla iz sedišta EU glasi: sutra će u Briselu biti održana (dvaput odlagana) poslednja runda pregovora i parafiranje sporazuma o viznim olakšicama i o readmisiji. Iz Brisela je juče stigla i poruka da je Evropska unija uverena da će program nove vlade Srbije i prve mere koje ona preduzme dati osnov za nastavak pregovora o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju.

To je, po završetku sastanka Saveta ministara EU, izjavio evropski komesar za proširenje Oli Ren, najavljujući svoju skoru posetu Beogradu.

"Uvereni smo da će program nove vlade i očekivane odluke dati osnov da se pregovori o SSP nastave odmah", odnosno "čim to bude praktično moguće", istakao je Ren. On je, kako prenosi Tanjug, naglasio da EU "veoma pažljivo prati politički razvoj situacije u Srbiji" i da se Brisel nada da će danas u Skupštini biti izglasana nova vlada Srbije.

Ren je objasnio da će se pre odluke o nastavku pregovora o SSP sa Srbijom upoznati s programom nove vlade, razgovarati u Beogradu sa srpskim liderima, i konsultovati s Haškim tribunalom.

"Pre toga ću zajedno sa svojim timom veoma pažljivo oceniti šta se nalazi u programu nove vlade, koje se odluke donose po pitanju koordinacije bezbednosnih struktura i koje se konkretne akcije preduzimaju da bi se ostvarila saradnja s Haškim tribunalom", rekao je on. "Kada se vlada budu angažovala na principima poput nastavka evropskih integracija, saradnje s Haškim tribunalom i ekonomskim reformama, moći ćemo da osvežimo evropsku perspektivu Srbije", rekao je evropski komesar.

– Pod uslovom da nova vlada Srbije, koje bi trebalo da bude formirana najkasnije danas do ponoći, bude zaista efikasna, nije nemoguće da kraj 2008. godine Srbija dočeka sa statusom kandidata za ulazak u Evropsku uniju, ali i sa "belom šengenskom listom", koja bi omogućila našim građanima da slobodno putuju po Evropi. Čak i ako bi se to dogodilo naredne, 2009. godine, to bi bio zaista ogroman uspeh i potpuni preokret u evropskoj integraciji Srbije – smatra Goran Svilanović, funkcioner Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope.

– Evropska unija je u ovom trenutku spremna da prema Srbiji ide maksimalno otvoreno i da pruži sve što, možda, u prethodnih nekoliko godina, nije bila spremna da pruži iz različitih razloga –kaže za "Politiku" Svilanović očekujući vrlo snažnu podršku Evropske komisije, pre svega. On zato očekuje i da će u Briselu biti definisan jedan zajednički plan budućih aktivnosti da bi proces pridruživanja Srbije EU bio ubrzan.

U Briselu, naime, postoji velika zabrinutost za stanje u Srbiji zbog sporosti i ogromnog vremena koje je izgubljeno u proteklih šest-sedam godina, pa će se evropski predstavnici truditi da sa svoje strane pitanje evropske integracije Srbije drži visoko na dnevnom redu naše vlade, "jer, ukoliko bi se to prepustilo samo našim političarima, to bi u nekom trenutku moglo da isklizne". Zapravo, Brisel će, prema njegovim rečima, nastojati da uradi ono što je pokušavao premijer Đinđić – da, na neki način, ugura Srbiju u EU, "čak i nasuprot volji dela građana Srbije".

Slobodan Zečević, profesor Evropskog univerziteta i direktor Centra za EU, ukazuje na činjenicu da bi izbor Nikole Sarkozija za predsednika Francuske mogao da ima "određene posledice po našu evropsku integraciju". Sarkozi je, naime, postigao preliminarni dogovor sa Tonijem Blerom i Angelom Merkel o usvajanju jednog pojednostavljenog ustava EU.– Sa tim pojednostavljenim ustavom praktično će – navodi Zečević – biti deblokiran rad institucija EU, a sa tom deblokadom otvara se mogućnost prijema novih država u EU, odnosno novog proširenja. Zato ovde mora da se vodi ofanzivna evropska politika, smatra Zečević, ocenjujući da će ipak Hrvatska biti prva koja će iskoristiti tu novu mogućnost.

Ipak, koliko još prošle nedelje, naročito posle izbora radikala Tomislava Nikolića za predsednika parlamenta, iz Brisela su stizale poruke o "velikoj zabrinutosti" za Srbiju i njenu evropsku perspektivu. Zečević ističe da je to bilo upozorenje demokratskim snagama u Srbiji da ne pomišljaju da formiraju vladu sa radikalima budući da oni ne smatraju da radikali vode Srbiju ka evropskom putu.

S obzirom na to da se godišnji izveštaj o onome što je zemlja uradila na polju evropskih integracija završava već krajem septembra i objavljuje u novembru, zanimalo nas je i da li ima još vremena da se taj izveštaj, za koji se prošle nedelje čulo da će biti negativan, bar unekoliko popravi. Jer, u proteklih pet ovogodišnjih meseci, prema rečima Ksenije Milivojević, sekretara Evropskog pokreta u Srbiji, nije gotovo ništa urađeno na našem bržem približavanju Evropi. Milivojević misli da, za početak, možemo da krenemo sa primenom zakona koji su već doneti, recimo, o ombudsmanu (koji je donet pre godinu i po), o državnoj revizorskoj instituciji (revizor još nije izabran) ili o zaštiti konkurencije (ocena je da ta komisija nije bila aktivna do sada). Uz nadu da će parlament odmah nastaviti sa radom, kaže da ima mnogo nacrta i predloga koji bi brzo mogli da se nađu u proceduri.

Pored toga, bilo bi veoma važno i da u tom godišnjem izveštaju Evropska komisija može da konstatuje da su pregovori, ipak, nastavljeni. Mada naša sagovornica ne isključuje mogućnost da se pregovori čak privedu kraju do septembra, kada se izveštaj privodi kraju "ostale su još dve tehničke runde, koje tehnički gledano, ne predstavljaju problem". Ona, ipak, upozorava da treba imati u vidu činjenicu da je u avgustu cela Evropska komisija na godišnjem odmoru.

Biljana Čpajak

-----------------------------------------------------------

Konstruktivan pristup statusu Kosmeta

Evropski komesar za proširenje Oli Ren rekao je juče da od Srbije očekuje "kontstruktivan pristup" po pitanju određivanja statusa Kosova i Metohije da je "važno da Srbija vidi da nije u ničijem interesu da se nastavi agonija". "Ključno je da rezolucija Saveta bezbednosti UN politički i pravno odredi statusa Kosova (…), a s gledišta EU, potrebna nam je rezolucija Saveta bezbednosti da bi nam pružila pravnu osnovu za delovanje", na Kosovu, zaključio je Ren.