Borac, urođeni demokrata

Sveta Stojanović je pre tri godine ostavio svojom smrću zjapeću prazninu. Mi, njegovi prijatelji i saradnici, kad god se sretnemo, upravo tako, kad god se sretnemo, pitamo se kako je moguće da ga više nema, kako je moguće da tako naglo nestane bez šanse da se o ponečemu važnom dogovorimo, kao da ne verujemo u istinitost sahrane kojoj smo prisustvovali. On je gradio odnose i negovao prijateljstvo tako da nam je iskreno i neopozivo potreban i važenje te činjenice može prestati tek našim odlaskom sa ovoga sveta.

Sveta je s neverovatnom inventivnošću, upornošću i istrajnošću stvarao intelektualne zajednice, debatne klubove, grupe za politički pritisak, čak i paradržavne institucije sa sjajnim izgledima na maksimalni uspeh (na primer „Centar za nacionalnu strategiju”). Njegove akcije su unosile stvaralački nemir, podsticale osećanje odgovornosti za sudbinu opštih interesa nacije, unosile su dinamiku u politički život zemlje, ali u oštroj suprotnosti prema vladajućoj pošasti privatizacije svega što je državno i što po prirodi stvari pripada svima. Bio je nezaboravno zaokupljen potrebom posredovanja u cilju prevazilaženja krajnje iracionalnih partikulariteta na političkoj sceni Srbije, koji na nenadoknadiv način ugrožavaju strateške interese čitavog društva, odnosno nacije, naročito u vreme aktuelnih istorijskih lomova.

Ustvari, Sveta je bio čovek snažne sokratovske vere u mogućnost dijaloga i njegovu delotvornost, ne samo u formulisanju, već i u ostvarivanju velikih nacionalnih ciljeva. Zato je s toliko upornosti nastojao da poveže nesložne i zavađene činioce na političkoj sceni Srbije, nadajući se da u ozbiljnom dijalogu moraju doći do sudbonosno važne političke harmonije u ovom izuzetno važnom istorijskom trenutku za strateški bitne interese srpskog naroda i društva uopšte. On kao da nije mogao da veruje da pojedinca u politici može snažnije da motiviše lični i partijski interes, vlastoljublje, pa čak i sujeta, nego opšti interes društva i naroda bez obzira na važnost trenutka. Štaviše, verovao je, sećam se, i u mogućnost sporazuma između srpske i crnogorske vladajuće eliteoko opstanka zajedničke države.

Profesor etike i čovek osobitog ličnog morala, uz svekoliko svoje zavidno filozofsko i političko obrazovanje, kao da nije imao snage da u neposrednom životu prizna nadmoć niskih strasti i prizemnih interesa malih političkih ljudi.

Bezbroj puta u svojim tekstovima,amnogi su objavljeni baš na stranicama ,,Politike”, koju je visoko uvažavao, Sveta je pokazao da je svestan da su u velikim istorijskim lomovima pred kraj 20. veka na tlu Jugoslavije, kao nacionalni lideri isplivali, ničeanski govoreći, „ljudi stada”, mali ljudi nedorasli za velika dela, čije bedne vlastohlepne interese zarad svojih velesilskih strateških interesa podržavaju moćni delioci međunarodne pravde. Ali je on i ovde bio spreman da ponudi dijalog u kome će kroz razmenu argumenata najzad da trijumfuju razum i moralna odgovornost.

Imajući u vidu više decenija iskustva u komunikaciji sa njim, uključujući tu i višegodišnju saradnju u izdavaštvu i uređivanju časopisa, sklon sam zaključku da je u Svetinim procenama konkretne političke realnosti ograničavajući faktor bila njegova priroda, odnosno to da je on bio demokrata po najdubljem mogućem uverenju, zapravo demokrata po rođenju – nešto što se apsolutno retko sreće. Nikakav, apsolutno nikakav problem nije bio sporiti se s njim u vezi sa bilo kojim njegovim mišljenjem bez i najmanjeg rizika da će biti lično povređen ili da bi moglo biti dovedeno u pitanje prijateljstvo. Naprotiv, on kao da je živeo za dijalog i istinsku proveru svojih ideja. Stoga bi često naleteo na kafu i stavio na sto tek završeni tekst: „Neki su ga već pročitali. Hoću da čujem i tvoje mišljenje. Javi mi se telefonom,ili ovih dana kad se sretnemo.”

Za Svetu Stojanovića u dijalogu jesvako stanovište bilo legitimno, što ne znači da se u neposrednoj političkoj praksi svaki politički ekstrem s jednakom tolerancijom treba tretirati. U tom smislu je sa odbojnošću reagovao na primer na šovinizam, fašističke ideje, totalitarizam i bilo koji drugi pokret koji ukida i samu demokratiju.

Izdavač, direktor i glavniurednik preduzeća ,,Albatros plus”