Sistem za predviđanje epileptičnih napada

Grupa australijskih istraživača je objavila da je s uspehom testirala sistem sastavljen od implantata i kućišta koji omogućava osobama obolelim od epilepsije da predvide predstojeći napad.

U članku, objavljenom u britanskom časopisu „Lanset neurolodži”, koji prenosi Tanjug, istraživači su precizirali da se radi o uređaju postavljenom ispod pluća i povezanom s elektrodama za registrovanje električne aktivnosti na površini mozga.

Preko bežične tehnologije, informacije se prenose do ručnog kućišta koje izračunava verovatnoću pojave krize i pali crveno svetlo u slučaju velike opasnosti od krize, belo ako je kriza umerena i plavo ukoliko je mala.

Sistem je trenutno testiran na ukupno 15 australijskih pacijenata i registrovano je malo sekundarnih efekata, istakli su istraživači.

„Znanje o tome u kom trenutku može da dođe do napada moglo bi da u velikoj meri poboljša kvalitet života i autonomiju osoba obolelih od epilepsije i omogući im da izbegnu opasne situacije kao što je vožnja ili plivanje”, rekao je Mark Kuk, australijski lekar koji je bio i rukovodilac istraživanja.

Predviđanje napada moglo bi da omogući pacijentima i da uzimaju lekove blagovremeno, a ne stalno.

----------------------------------------------

Visina utiče na zdravlje srca

Finski naučnici tvrde da niski ljudi imaju veću verovatnoću za razvoj bolesti srca nego što je to slučaj sa visokim osobama. Tim istraživača s finskog Univerziteta Tempere proučio je rezultate 52 ranije sprovedena istraživanja, u kojima je učestvovalo oko tri miliona ljudi.

Kako prenosi Tanjug, oni su zaključili da niski ljudi imaju oko 1,5 puta veću verovatnoću da obole i umru od neke bolesti srca nego visoki ljudi, a ovaj trend je podjednako prisutan i kod muškaraca i kod žena.

Doktorka Tula Pajanen je ocenila da „rezultati ove sistematske pretrage i metaanalize ukazuju da bi visina trebalo da se razmotri kao mogući uzročnik u računanju rizika za bolesti srca”.

„Naša hipoteza je bila da niski ljudi imaju manje koronarne arterije, a manje koronarne arterije mogle bi da se začepe ranije u životu, čemu doprinose i neki drugi uzročnici”, objasnila je dr Pajanen.