Penziju i platu prima 30.000 ljudi

Niske prosečne penzije, kao uostalom i prosečne plate, sve više teraju penzionere da uz zarađene prinadležnosti dođu i do još kojeg dinara i dodatne zarade. Potreba da se pored penzije prima i plata utoliko je veća ako se zna da najniži iznos penzije za kategoriju penzionera fonda zaposlenih uključujući i profesionalna vojna lica i penzionere samostalce iznosi 13.156 dinara ili oko 120 evra.

U Srbiji, prema poslednjim podacima, uz redovnu penziju, mesečno platu prima i 29.271 penzioner. Računica PIO pokazuje da je od 975.742 starosnih penzionera u ponovnom stalnom radnom odnosu i penzionom osiguranju oko tri odsto njih. Do tog broja se došlo po  osnovu primljenih zahteva za ponovni obračun penzija.

Nevolja je, međutim, što je novi zakon o PIO onemogućio pojedinim kategorijama penzionera da rade. Zakonom je predviđeno da ponovo može da se zaposli, i to bez ikakvih ograničenja, starosni penzioner. On može da potpiše ugovor o radu, o delu, autorski ugovor, s tim što je potrebno da radi najmanje 12 meseci da bi ponovo mogao da podnese zahtev za novi obračun penzije, ističu u Fondu PIO.

Invalidski penzioneri, s druge strane, mogu ponovo da rade samo honorarno, jer u slučaju da zasnuju novi radni odnos gube pravo na stečenu penziju. I udovice, udovci i deca koja primaju porodičnu penziju mogu samo honorarno da rade, s tim da mesečna zarada ne sme da premaši polovinu minimalca.

Poslodavac koji zaposli penzionera nema nikakvih ušteda osim što je oslobođen doprinosa za zdravstveno, jer su oni već pokriveni preko penzijskog fonda. Pravo na rad u penziji imaju i vojni penzioneri i invalidski vojni penzioneri, i to neograničeno, kažu u fondu, ističući da još nemaju precizne podatke o tome koliki je broj njih iskoristio ovo pravo.

Poslednja istraživanja pokazuju da se penzioneri najčešće ponovo zapošljavaju u poljoprivredi (25,4 odsto). Na drugom mestu je trgovina (12,1), a potom profesionalne i naučne oblasti (8,3) i zdravstvo i socijalna zaštita (8,3 odsto).

Iako iz MMF-a stalno dolaze sugestije da bi trebalo nastaviti s pomeranjem starosne granice za odlazak u penziju po kojoj bi muškarci odlazili u penziju u prvo vreme sa 67, a žene sa 65 godina života, da bi se kasnije ta granica izjednačila, gubi se iz vida činjenica da se udeo osoba starijih od 65 godina u Srbiji popeo na 17,4, dok je u zemljama Evropske unije 16,3 odsto.

Nezvanično saznajemo da je i prilikom poslednjeg susreta ljudi iz MMF-a s predstavnicima naše vlade bilo opet reči o povećanju starosne granice, ali misiji MMF-a je odgovoreno da se u Srbiji o tome za sada ne razmišlja, budući da je reforma u ovom delu započeta 2011. i da pokazuje prve efekte.