Trojka juri jugom Evrope

Nekada je trojka sa zapregom od tri lepa snažna konja jurila „kroz vetar i sneg”, o čemu Rusi i danas pevaju romanse. Danas nema nijednog teksta u Grčkoj, Portugaliji ili Španiji a da se ne pominje druga „trojka“, strah i trepet zemalja u krizi.

Na upravo završenoj lingvističkoj konferenciji u Španiji, koja je razmatrala upotrebu reči i njihovog značenja u kriznim vremenima, konstatovano je da su „trojka”, „kaiš”, „stezanje”, i „grčka frizura“ (šišanje na nularicu) termini neophodni za novi rečnik krize.

Baš danas, kako izveštavaju madridski mediji, u Španiju stiže „trojka u crnim odelima, sa crnim kravatama”: inspektori Evropske komisije, Evropske centralne banke i Međunarodnog monetarnog fonda.

„Trojka” treći put od 2012. posećuje Madrid. Treba da ispitaju da li Španija ispunjava sve zahteve koji su postavljeni u zamenu za sto milijardi evra namenjenih spasu nacionalnih banaka.

Pre ove posete bili su u januaru, a pre toga u oktobru. Svaki put su bili zadovoljni, a Brisel i pred ovu posetu konstatuje da je Madrid „sve predviđene mere, ceo program i sve uslove, usvojio i sproveo efikasno i na vreme”.

Za „trojku“ je nezanimljivo to što je 6,2 miliona Španaca bez posla, što je dva miliona porodica nasilno iseljeno iz domova jer nisu platili kreditnu ratu, što svakog sata iz Španije u emigraciju odlazi po jedan univerzitetski obrazovan mlad čovek koji se verovatno nikad više, sem na odmor, neće vratiti u domovinu.

Slično je u Portugaliji, u Grčkoj i na Kipru. Trojka galopira, vlade se povinuju, ljudi protestuju bez rezultata.

U Lisabonu su četvorica Portugalaca odlučili da unesu malo humora u sumornu svakodnevicu. Osmislili su društvenu igru „neka dođe trojka”, koja se igra po principima igre „ne ljuti se, čoveče”, samo što igrač mnogo komplikovanije stiže do svoje „kućice”. 

Pobednik je onaj koji uspe da isplete najbolju mrežu uticaja, pobedi na izborima i iznese najveću količinu novca u poreske rajeve.

Radnja se dešava u zemlji Portugalandiji, svaki igrač predstavlja po jednu opskurnu interesnu grupu koja napreduje pomoću političkih, socijalnih i ekonomskih manipulacija, uvek sa ciljem da osvoji vlast, novac i glasove.

„Svaka sličnost sa stvarnim događajima je slučajna”, kaže za lisabonski dnevnik „Publiko” jedan od četvorice tvoraca nove igre – Pedro Santos, profesor matematike na Visokom tehničkom institutu, ne sporeći da je igra satira portugalskog društva.

Preko organizacije za finansiranje originalnog malog preduzetništva „Kraudfanding”, četvorica prijatelja dobila su sredstva za razradu svog projekta, poučne igre o trojci.

I šta se posle toga zbilo? Najveći lanac robnih kuća „Korte ingles” otkupio je više stotina kompleta igre „neka dođe trojka”.

Na početku, svaki od četvorice uložio je po 1.200 evra. Sada je svaki dobar za dvostruko novca. U džepu im je po 2.500 evra. Malo li je u ovo vreme kada ljudi u crnom jure po Iberijskom poluostrvu.

Ali, još je veća korist za celo društvo. Ono se preko igre osvešćuje i upoznaje sa pravilima koja vladaju u sadašnjoj krizi. I stvaraju se uslovi da se apsurdne regulative izmene jednog dana. I da trojka opet postane ono što je nekad bila – tri ata koja jure kroz vetar i sneg.