Neizvesna obnova kliničkih centara

Kada će tačno početi rekonstrukcije četiri klinička centra u Srbiji, koliko bi radovi mogli da traju i kada će, posle sedam godina pričanja o tome, pacijenti moći da se leče u savremenim objektima – i dalje nije poznato. Ministarka zdravlja profesor dr Slavica Đukić-Dejanović rekla je u razgovoru za naš list da je bilo nonšalantnosti u poslu sa preuređenjem bolnica u Beogradu, Kragujevcu, Novom Sadu i Nišu, kao i da se najdalje odmaklo sa projektima rekonstrukcije u Nišu, zbog čega će radovi najpre krenuti u toj ustanovi. „Politika” je, podsećamo, nedavno objavila da će obnova bolnice u Nišu početi u junu, kako su nam tada nadležni govorili. Pokušali smo juče da proverimo ovu informaciju u Kliničkom centru Niš, ali nadležni nisu bili dostupni. Kada će biti uređena najveća zdravstvena ustanova na Balkanu – Klinički centar Srbije, niko sa sigurnošću u ovom trenutku ne može da kaže.

Profesor dr Momčilo Babić, direktor Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO), smatra da je u svakom slučaju neophodno napraviti reorganizaciju i da prioritet mora da bude izgradnja Kliničkog centra u Beogradu, a ne onih u Nišu, Novom Sadu i Kragujevcu.

– Iskustva iz naših filijala govore o tome da se i u Nišu, Kragujevcu ili u Novom Sadu traže uputi za Beograd, a još nemamo nijedan zahtev za upućivanjem pacijenata u ove centre. Prema tome, prioritet mora da bude Klinički centar Srbije, gde je i najveća koncentracija pacijenata iz svih krajeva – istakao je dr Babić.

Kako ističe profesor dr Miljko Ristić, direktor KCS-a, i da sutra neko želi u ovoj kući da započne radove to ne može da učini jer još nije završena projektna dokumentacija za rekonstrukciju.

– Mi nemamo ništa protiv da ako je za Klinički centar u Nišu urađena dokumentacija, tamo započnu radovi. Možda bi KCS trebalo da bude prvi na listi prioriteta, ali projektna dokumentacija biće završena tek u avgustu. Ono što znamo jeste da će KCS imati dve kule. Italijanski projektanti su nam na jednom sastanku rekli da bi to moglo da bude gotovo za 39 meseci i da se razrađuju detalji. Opremanje ustanove je posebna stavka i kada se rekonstrukcija bude privela kraju videćemo koliko je nameštaja i aparata tačno potrebno, za šta je neophodno pronaći dodatni novac – rekao je dr Ristić.

Stručnjaci ističu da nije u redu što javnosti ni posle sedam godina nisu jasni detalji rekonstrukcija centara, kao i zašto se cela priča drži u tajnosti.

Miro Urošević, arhitekta koji je projektovao zdravstvene objekte u nekoliko zemalja u Evropi, smatra da su projekti neupotrebljivi i da bi možda trebalo da budemo srećni što se još nije počelo sa gradnjom.  

– Ako bi se realizovali ovakvi planovi – nikada neće biti završene rekonstrukcije, jer neće biti dovoljno sredstava za sve planirano, a ako projekti ikada budu završeni moraće da se počne sa novim sanacijama. Po izjavi ministarke zdravlja, do sada je utrošeno oko 10 miliona evra, a o ostatku novca ona govori da je u banci i da se tamo drži bez kamate. Za kredit koji nije iskorišćen ne može se dobiti kamata, već posle odobrenog perioda mirovanja, mislim od pet godina, a država Srbija već mora da otplaćuje taj kredit sa glavnicom i kamatama. To po mojoj proceni iznosi 10 miliona evra na godišnjem nivou – istakao je Urošević.

Naš sagovornik smatra da se u sam projekat sanacije i proširenja kliničkih centara ulazi potpuno nespremno, jer nije napravljen ni regionalni plan srpskog zdravstva. Krajnje je vreme da reaguje javni tužilac, kaže on, i da se utvrdi na koji su se način trošile pare iz kredita, jer javnosti nisu dostupni obračuni utrošenih sredstava.

– Pod sloganom „Ne znamo šta hoćemo ali to hoćemo odmah”, ministarstvo je pristupilo raspisivanju tendera za izbor projektanata po sistemu koji u Evropi uopšte nije poznat. Ministarstvo zdravlja je naručilo projekat čiji sadržaj, obim i kvalitet radova ne zna, jer nije postojao arhitektonski konkurs na kome bi mnogi učesnici predložili svoja rešenja. Mislim da treba stopirati sve projekte i izračunati koliko u Srbiji treba da se uloži u zdravstvo da bi se ono podiglo na prihvatljiv nivo – naglasio je Urošević.

------------------------------------------------

Milisavljević: Naneta šteta građanima

Profesor dr Dušan Milisavljević, predsednik Odbora za zdravlje i porodicu Skupštine Srbije, kaže da nije saglasan sa ministarkom da je ovde reč o „nonšalantnosti”, već da je naneta velika šteta građanima Srbije i da je on zatražio krivičnu odgovornost za one koji su potrošili 10 miliona evra.

– Građani se ne leče u rekonstruisanim centrima zbog nekvalitetnih kadrova koji nisu znali da rade svoj posao. A to neodgovorno poslovanje ulazi u domen krivične odgovornosti, jer su neki zloupotrebili položaj. S druge strane, mislim da je neodgovorna izjava direktora RFZO da najpre treba preurediti KCS, jer su svi građani jednaki pa i oni koji žive na jugoistoku Srbije zaslužuju jednaku zdravstvenu zaštitu – istakao je dr Milisavljević.