Početak kraja beskrajnog rata

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington – „Obamin govor je najznačajnija izjava o antiterorističkoj politici od napada Al Kaide 2001”, konstatovano je u redakcijom uvodniku „Njujork tajmsa” povodom predsednikovog izlaganja u Nacionalnoj vojnoj akademiji u kome je najavio novu strategiju nacionalne borbe protiv terorizma.

Po mnogima, iako to nije direktno rečeno, suština svega što je Barak Obama tom prilikom izgovorio jeste objava početka kraja američkog „rata bez kraja”. Iako su samo pre nekoliko dana iznošene procene da će rat protiv Al Kaide potrajati još 10, pa i 20 godina, Obama je, bez pominjanja datuma, bio nedvosmislen kad je rekao da „i ovaj rat, kao i svi ratovi mora da se završi, jer to zahtevaju istorija i naša demokratija”. „U godinama koje dolaze, pretnja SAD neće biti svaka grupa koja sebe naziva Al Kaidom”, rekao je još predsednik objavljujući, u suštini, početak tranzicije od oružanog sukoba protiv terorizma na stanje manje ili više normalne brige za nacionalnu bezbednost.

Koliko će ta transformacija trajati niko se ne usuđuje da predvidi, ali će povlačenje američke vojske iz Avganistana do kraja 2014. svakako biti jedan od međaša.

Obama je prvi put govorio i o moralnim aspektima rata protiv terorizma („kad kažemo da je vojna taktika legalna, to ne znači da je uvek i mudra”) kao i o ceni u građanskim slobodama kojom se plaća povećana bezbednost, što je svakako bila muzika za uši njegove liberalne baze.

Najavio je postizanje „optimalne ravnoteže između naše potrebe da budemo bezbedni i očuvanja onih sloboda koje nas čine onim što jesmo”, osvrnuvši se i na aktuelnu kontroverzu pribavljanja telefonskih listinga nekih novinara.

„Novinari ne bi smeli da budu izloženi pravnim rizicima dok obavljaju svoj posao”, dodao je, zatraživši od državnog tužioca analizu postojećih pravila za istrage koje se tiču medijskih poslenika.

Predsednikov govor je pokušaj da se bar donekle sanira ogromna šteta koja je postupcima u „ratu protiv terora” objavljenom 2001 – neoročeno pritvaranje bez optužnice u vojnoj bazi Gvantanamo i liste za odstrel osumnjičenih terorista – naneta imidžu Amerike u svetu.

U isto vreme, to je i povratak „real-politici”: podvlačenje crte posle skoro 12 godina, potrošenih više od hiljadu milijardi dolara i 7.000 američkih žrtava. „Treba da disciplinujemo naše razmišljanje i naše akcije, inače ćemo biti uvučeni u nove bespotrebne ratove”, rekao je još Obama.

Od svih novih mera – ili korekcija starih – prema prvim ocenama možda će najteže biti prestrojavanje CIA ka svojim tradicionalnim aktivnostima, špijunaži i strateškoj analitici.

Najveća špijunska organizacija na svetu je od 2001. u većoj meri bila paravojna snaga nego obaveštajna služba. Prema „Njujork tajmsu”, više od polovine zaposlenih posle 2001. bavilo se isključivo „lovom na teroriste” u ratnim zonama.

Zbog toga je trpeo njen tradicionalni rad, što se videlo i po tome što je Amerika bila zatečena „arapskim prolećem”, dok je najnoviji skandal – hapšenje nevešto zamaskiranog američkog špijuna na ulicama Moskve – mnogima bio dokaz da su se profesionalni standardi zanatlija CIA spustili na nivo amaterskih.

Premeštanje programa „dronova” u Pentagon rešava i veliki legalni problem, s obzirom da se rad civila – što su nominalno svi pripadnici CIA – za komandama za daljinsko ispaljivanje raketa sa „dronova” teško uklapa u važeće običaje i pravila ratovanja.