Poslušni Medvedev i nezadovoljni Putin

Ruski premijer Dmitrij Medvedev opet nije ispunio sva očekivanja svog mentora, šefa države Vladimira Putina. Prema rezultatima analiza koje su sproveli analitičari agencije „Minčenko konsalting”, već na prvu godišnjicu od formiranja sadašnje vlade uočljivo je da su osnovne poluge upravljanja državom otišle u ruke – Kremlja.

Ova promena ne ogleda se toliko u promenama u vladi, koliko u činjenici da je većina ministara spremnija da se povinuje idejama i zahtevima predsednika Putina nego svog direktnog nadređenog – premijera Medvedeva. Uostalom, kako pokazuju i najnovija ispitivanja ruskog javnog mnjenja, rejting premijera nije zadovoljavajući. Trenutno u njega ima poverenje svega 15 odsto ispitanih. Istovremeno, rad vlade koju vodi ocenjen je srednjom ocenom – 3.

Ono što niko ne spori jeste činjenica da ruska privreda trenutno deluje u okolnostima usporenog rasta. A država koja se do sada, upravo prema rastu ekonomije, pozicionirala među pet najdinamičnijih u svetu, tako nešto sebi, jednostavno, ne može da dozvoli. Kao ni činjenicu da je, u okviru trogodišnjeg budžeta, za 2014. do sada svoju namenu našlo tek 9,9 odsto od predviđenih sredstava, a za 2015. još manje – 8,9 procenata. Inače, predsednik je od premijera zatražio da mu do 7. juna dostavi okviran plan rada svih ministarstava u narednih pet godina.

Usporeni rad vlade analitičari tumače dvojako. Prema jednima, reč je o nedostatku neophodnih instrumenata, pre svega zakonskih, za ispunjenje zacrtanih planova, dok su drugi skloniji da kao razlog usporenju vide u „borbi političkih elita, neretko kamufliranih u borbu protiv korupcije”.

U tom smislu već se uveliko spekuliše ko bi, eventualno, mogao na čelu kabineta ministara da zameni Medvedeva i sa kakvim efektima. Najčešće se pominje ime Alekseja Kudrina, bivšeg vicepremijera i ministra finansija. Čak je i sam Putin nedavno izjavio da bi upravo Kudrina rado video kao prvog čoveka vlade. Za sada, međutim, od toga nema ništa. Ali ne stoga što Kudrin, kako je u šali rekao Putin, „neće da radi”, već stoga što bivši vicepremijer, prema sopstvenoj izjavi, „nije spreman da to čini po tuđim instrukcijama (iz Kremlja), i da se pretvori u – tehničkog premijera”.

Medvedev, kako sada izgleda, nije jednako osetljiv. Sa druge strane, upravo taj mir sa kojim posmatra oluju koja mu se približava mogao bi da mu pomogne da ostane na sadašnjoj funkciji, pa makar istu obavljao i tek kao produžena ruka Kremlja. Iako zvanično liberalniji političar od Putina, on je do sada u svom delovanju uvek pratio predsednikovu politiku. To je bilo uočljivo čak i u one četiri godine kada su uloge bile izmenjene i kada je on sam stolovao u Kremlju, a Putin u Belom domu.

Putin je, inače, nedavno izrekao veoma oštre kritike na račun vlade, uz konstataciju da se njegova izborna obećanja narodu ne ispunjavaju. Jedno od tih obećanja bilo je i otvaranje novih radnih mesta. Nedavno je tim povodom održan i sastanak šefa države sa predstavnicima krupnog kapitala. A reč je o mogućnosti da nove poslove u bliskoj budućnosti dobije čak 25 miliona radno sposobnih ruskih građana.

Sve to je u funkciji jačanja rejtinga i samog Putina i vladajuće partije Jedinstvena Rusija, smatra politikolog Dmitrij Oreškin. Predsednik se u svom delovanju do sada uglavnom oslanjao na činovnički aparat, tako da ovo okretanje socijalnim temama nije ostalo nezapaženo. Pogotovo u okolnostima kada veći deo evropskog kontinenta pokušava da nađe odgovor na finansijske nevolje u koje su upale pojedine države članice Evropske unije.

Nevolja Putina upravo je u opasnosti da se i Rusija nađe u tom kolu. Kako objašnjava Ivan Čekarov iz agencije „Renesan kapital”, ekonomije koje beleže brz rast suočavaju se sa suprotnim tendencijama onoga trenutka kada iscrpu svoje „strateške prednosti”. Tačnije, kada ono što nude partnerima prestane da bude istovremeno i dovoljno jevtino i traženo. U Rusiji to su, pre svega – energenti.

Medvedev, sa svoje strane, uveren je da sličan scenario za Rusiju nije moguć. Ipak ni on ne poriče da je ekonomija usporila rast i da su odlučnije promene neophodne. Kao i da vremena nema baš previše. Pitanje je, međutim, da li sa svojom sadašnjom vladom može odlučnije da utiče da tako i bude ili će Kremlj biti onaj koji odlučuje.

Mada velika većina Rusa, njih preko 60 odsto, i dalje čvrsto stoji iza Putina, ovakva odanost mogla bi da se pretvori u sopstvenu suprotnost i Rusiju vrati u minula sovjetska vremena kada je glas sa Crvenog trga bio smernica za sve u zemlji – od politike, pa preko ekonomije, do socijalnih zbivanja. Takvu Rusiju malo ko bi voleo...