Kako preskočiti hašku prepreku na putu ka EU

Saradnja sa Haškim tribunalom zvanično je praktično jedina prepreka koja Srbiji stoji na putu daljih evropskih integracija, a pred novom srpskom vladom je, kao što je slučaj bio i sa prethodna tri ministarska kabineta, da taj posao okonča. Na to je sagovornike iz državnog vrha, prilikom prekjučerašnje posete Beogradu, podsetio i Oli Ren, evropski komesar za proširenje, rekavši da je Evropska unija spremna da uskoro obnovi pregovore o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, čim vidi "da se rigorozno sprovodi program vlade po pitanju integracije Srbije u EU i saradnje sa Haškim tribunalom".
Veoma je verovatno da će upravo tek formirana Vlada Srbije biti ta koja će u svom mandatu (ukoliko potraje sve četiri godine) okončati saradnju sa Hagom, pre svega zbog činjenice da bi sva suđenja u Tribunalu, prema strategiji okončanja njegovog rada, koju je usvojio Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija, trebalo da budu završena u 2008. godini, dok bi još dve godine bile ostavljene za žalbe na donete presude.

Pitanje je, međutim, da li će se u tom periodu u pritvorskoj jedinici u Sheveningenu naći i Ratko Mladić koji, zapravo, predstavlja najvažniji deo celokupnog "haškog paketa", koji se potražuje od Srbije. Pored njega, Karla del Ponte, glavni tužitelj Tribunala, od Beograda očekuje da Hagu isporuči i Radovana Karadžića, Zdravka Tolimira, Gorana Hadžića, Stojana Župljanina, kao i da utiče da se locira i uhapsi odbegli policijski general Vlastimir Đorđević, koji se nalazi u Rusiji.

Politička volja da svi optuženi budu isporučeni Hagu, sudeći prema izjavama najviših državnih rukovodilaca, postoji. Poslednju potvrdu tome dao je u sredu i predsednik Srbije Boris Tadić, koji je posle otvaranja skupa Partije evropskih socijalista u Beogradu, izjavio da će Mladić biti uhapšen ako je u Srbiji, a da će u suprotnom Beograd biti u prilici da ponudi valjane dokaze da se ratni komandant bosanskih Srba nalazi van domašaja srpskih bezbednosnih službi.

S druge strane, Rasim Ljajić, predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom, ocenio je u emisiji "Kažiprst" Radija B92 da niko ne može da kaže da li je Mladić u Beogradu, naglasivši da u Tribunalu nemaju nikakva konkretna saznanja da se on nalazi na teritoriji Srbije. On je rekao i da je nemoguće dokazati da neko nije u Srbiji i dodao da će Tribunal tvrditi da je Mladić u Beogradu sve dok ne dobije jasne dokaze da to nije tako, ili dok ne bude lociran i izručen.

– Do tada će trajati pritisak – dodao je Ljajić i zaključio da je nepoverenje glavni problem u odnosima Srbije i Haškog tribunala i da bi Beograd morao da vrati poverenje iz 2005. godine, u kojoj je bilo 17 izručenja, odnosno dobrovoljnih predaja tribunalu.

Najbolji dokaz da Mladić nije u Srbiji, međutim, bila bi informacija gde se on nalazi. Podsetimo da je Milan Lukić, koga Haško tužilaštvo tereti za ratne zločine u Višegradu, na osnovu informacija srpskih službi bezbednosti uhapšen avgusta 2005. u Argentini.

Specifičan slučaj od preostalih šest je, ipak, slučaj Vlastimira Đorđevića koji se nalazi u Rusiji, zbog čega iz Haga od Srbije traže da utiče na Moskvu da on bude lociran i uhapšen.

Takvo ponašanje Tribunala je, međutim, prema oceni Rasima Ljajića, nekorektno jer, kako je izjavio "ne možemo da utičemo na Rusiju da pomogne u njegovom lociranju". Cela priča dobija i drugu dimenziju kada se zna da u procesu rešavanja konačnog statusa Kosova i Metohije Srbija upravo najviše računa na podršku Moskve i eventualni veto koji bi Rusija stavila na predlog nove rezolucije Saveta bezbednosti UN, koji bi predviđao nezavisnost Kosmeta.

Na kraju, konačno je nestala i nedoumica o tome koji je najbolji model za saradnju sa Hagom – hapšenje optuženih ili dobrovoljna predaja – u korist ovog prvog. Dok su u Demokratskoj stranci, a potom i Tadić kad je postao predsednik Srbije, uporno insistirali na hapšenjima (što i dalje čine), prethodna Vlada Srbije istrajavala je na dobrovoljnim predajama Tribunalu. Taj model se zaista i pokazao efikasnim u 16 slučajeva, ali je zakazao u onim najvažnijim. Zbog toga su međunarodni predstavnici i insistirali da premijer Vojislav Koštunica javno kaže da će Mladić biti uhapšen, što je on i uradio, ali je upotrebio reč "privođenje", jer se ona "koristi u našem zakonodavstvu".

– Govorio sam našim rečnikom o tome da je potrebno da se saradnja privede kraju, da se Mladić locira, privede i izruči Haškom tribunalu. Ali, po meni, rešenje nije u nečemu što treba izgovoriti i šta će neko reći – rekao je Koštunica u intervjuu za novogodišnji broj "Politike", a na konstataciju da je, izgleda, problem u tome što nije izgovorena reč "uhapsiti", odgovorio je: "Jeste, zato što je `privesti` izraz koji se koristi u našem zakonodavstvu".