Sednica vlade otkazana – mere nepoznate

Koje mere bi Vlada Srbije mogla da predloži za popravljanje ekonomskog stanja u zemlji, kao i za uštede u budžetu, juče nije bilo poznato iz prostog razloga što je sednica najvažnijeg organa državne vlasti – otkazana. U nedelju, kada su u istom danu održani sednica Predsedništva Srpske napredne stranke i trojni sastanak premijera, vicepremijera i ministra finansija sa istom pomenutom tematikom, bilo je najavljeno da će nešto konkretnije biti poznato tek u ponedeljak, na vladi.

Ipak, kako je burni nedeljni dan odmicao bilo je jasno da čelni ljudi države neće moći baš tako brzo da izađu u javnost s ekonomskim merama. To je bilo jasno iz saopštenja u kome su najavljeni razgovori s Fiskalnim savetom, Nacionalnim savetom za privredni oporavak, Socijalno-ekonomskim savetom, sindikatima. Mnogo stvari treba izvagati. Iz Srpske napredne stranke, čiji čelni čovek je izjavio da ne beži od nepopularnih mera, saopštavaju da su samo pretresli koje su ekonomske teme najurgentnije, ali da ni na jednoj meri još ne insistiraju.

Zato se ni juče nije znalo da li će plate i penzije morati na led što bi bila jedna od glavnih mera koje se potežu.

Razlog za to što je ekonomija izbila u prvi plan su uznemiravajući podaci o stanju javnih finansija. Uprkos svim naporima deficit raste, a sa njim i javni dug zemlje. Prvobitno planirani minus u kasi od 122 milijarde dinara mogao bi, po računici Fiskalnog saveta, da naraste na 200 milijardi dinara, a po drugim stručnjacima i na dvostruko više od planiranih. Nameću se pitanja zašto upravo usvojeni set poreskih izmena nije dovoljan za uštede i šta to dodatno treba uraditi da se stanje u javnim finansijama poboljša. Treba li čekati rebalans budžeta ili je i pre toga moguće nešto uštedeti.

S obzirom na to da čak polovina budžeta ide na dotacije za penzije i plate u javnom sektoru jasno je zašto se prvo zamrzavanje plata i penzija stavlja na dnevni red.

Nisu samo plate i penzije ono što muči kreatore fiskalne politike. Postavlja se pitanje i da li je moguće smanjiti broj zaposlenih u javnom sektoru. Takođe, treba popraviti efikasnost javnih preduzeća, jer među njima ima dosta gubitaša, a traži se i rešenje za preduzeća u restrukturiranju. Ona preživljavaju zahvaljujući subvencijama, a u njima još uvek radi veliki broj ljudi. Zbog naše visoke stope nezaposlenosti nije lako doneti odluku o njihovom masovnom otpuštanju.

Problema ima i u opštinama i lokalnim samoupravama koje izmenama poreskih zakona ostaju bez dela prihoda.