Učitelji sve stariji

Većina od ukupno pet miliona evropskih učitelja (nastavnika) starija je od 40 godina. Oni su u školi od 20 do 30 sati nedeljno, sami biraju nastavne metode i sadržaj nastave, a minimalna zarada je niža od BDP po stanovniku, što utiče na to da se sve manje mladih opredeljuje za učiteljski poziv. Ono što je zaključak u većini evropskih zemalja jeste tendencija pada broja studenata i diplomaca u oblasti obrazovanja, što bi moglo da dovede do nedostatka nastavnog osoblja u budućnosti, naročito ako se uzme u obzir činjenica da se u mnogim zemljama većina trenutno zaposlenih učitelja sprema za penziju.

U Srbiji, s druge strane, učitelji rade 40 sati nedeljno, plate su od 45.000 do 54.000 dinara, interesovanje mladih za indeks učiteljskih fakulteta jeste veliko, ali je velika i nezaposlenost. Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije tvrdi da je u ovom trenutku oko 5.000 nastavnika i učitelja steklo uslov za penziju, ali su i dalje u učionicama. Ovo su podaci iz najnovijeg izveštaja Evropske komisije o učiteljskoj profesiji u 32 evropske zemlje (članicama EU, Hrvatskoj, Islandu, Lihtenštajnu, Norveškoj i Turskoj), koji su prikupljeni kroz „Euridiku” – mrežu školskih sistema, Eurostat (Evropska statistička agencija), kao i kroz rezultate međunarodnih istraživanja poput PISA i TIMSS-a.

U izveštaju se navodi da se učitelji u većini zemalja zapošljavaju na osnovu ugovora o radu, ali i da su u Španiji, Grčkoj, Francuskoj i Kipru praktično državni službenici sa doživotno garantovanim zaposlenjem. Žene čine većinu nastavnog kadra, oko 70 odsto, a u Bugarskoj, Češkoj, Estoniji, Holandiji, Austriji, Norveškoj – polovina učitelja je starija od 60 godina. Posebno je nizak procenat učitelja mlađih od 30 godina u Nemačkoj, Italiji i Švedskoj.

Kada je reč o zaradama, polovina članica EU nagrađuje učitelje povišicama ukoliko pokažu izuzetne rezultate, a za dostizanje maksimalne zarade, potrebno je od 10 (Danska, Velika Britanija, Estonija) do 34 godina (Španija, Italija, Austrija, Mađarska…) godina. U većini zemalja maksimalna plata se dobija posle 15-20 godina rada, a plate početnika su duplo niže od plata najiskusnijih kolega. Učitelji uglavnom sami biraju nastavne metode i sadržaj nastave, a većina zemalja EU je definisala koje veštine i znanja učitelj mora da ima kako bi dobio posao i napredovao u struci, uključujući i poznavanje pedagogije, spremnost za timski rad i sposobnost dobre komunikacije s kolegama. Nastavnicima na početku karijere preporučuje se rad sa mentorima, odnosno iskusnim učiteljem dužeg radnog staža. Kako bi se mladi zadržali u profesiji, u 29 zemalja su raširene mere podrške, koje osim rada sa mentorom, uključuju i redovne razgovore o problemima, pomoć pri planiranju lekcija, posete drugim školama…

– U Srbiji je državna služba na ceni, tako da postoji veliko interesovanje mladih. Koliko nam je poznato, učiteljski fakulteti uvek popune upisne kvote i to u prvom krugu – kaže Petar Anokić, predsednik UO Saveza učitelja Srbije.

On objašnjava da ova organizacija ne poseduje podatke o starosnoj i polnoj strukturi učitelja, ali da je opšti utisak da žene dominiraju, čak u 90 odsto slučajeva i da najviše ima mladih i starih učitelja, a da se izgubila srednja generacija.

– Naše plate su pristojne, iako bi svakako moglo da bude bolje. Ono čime učitelji nisu zadovoljni jesu uslovi rada i smatraju da bi tu država morala više da se potrudi. Beograd odskače, ali je u velikom broju škola, naročito u malim sredinama realnost da škola nema mokri čvor i fiskulturnu salu, ili da opština potroši novac predviđen za jubilarne nagrade prosvetnim radnicima – objašnjava Anokić.

On dodaje da je razvijen sistem sticanja zvanja, ali koji ne prati i povećanje plate, što je predviđeno zakonom. Na naše pitanje kakva je situacija sa mladim učiteljima, da li ih neko podržava kada jednom dobiju radnu knjižicu, Anokić odgovara da u zakonu postoji obaveza da mladi dobiju mentora na početku karijere, ali da se to u školama ne praktikuje, odnosno da zavisi od škole do škole.

Na kraju ovog izveštaja, Evropska komisija poziva sve države da unaprede početnu obuku nastavnika i da im pruže što veću profesionalnu podršku. U Srbiji postoje slični planovi, zacrtani u Strategiji razvoja obrazovanja Srbije do 2020. godine: predviđa se viši kvalitet upisanih studenata, stipendije za one koji studiraju za deficitarne nastavničke profile, sigurnost zapošljavanja… Takođe je namera prosvetnih vlasti da što pre počne da se primenjuje sistem napredovanja nastavnika, zasnovano pre svega na uvođenju u praksu inovacija i poboljšanja procesa nastave koji daju bolje rezultate učenika (primena novina, nalaženje novih rešenja za učenje onih delova gradiva koji stvaraju teškoće, nalaženje rešenja za bolji uspeh učenika iz socijalno-kulturno nepovoljnih sredina, stvarno uvođenje inkluzivnog obrazovanja…).