Razotkrivene dobro poznate tajne

Edvard Snouden, „razbijač tajni NSA” ili „čovek koji stoji iza jedne od najvećih obaveštajnih provala u američkoj istoriji” nije zapravo otkrio ništa posebno novo. To da NSA, (američka Agencija za nacionalnu bezbednost), sa najviše tajni i najmanje poznata američka obaveštajna agencija sluša, odnosno nadzire, kompletan elektronski saobraćaj u svetu, odavno se zna. NSA je slušala i Roberta Kenedija, Martina Lutera Kinga, Mohameda Alija, Džejn Fondu, Remzija Klarka...

U njenim kompjuterima pohranjeni su dosjei nekoliko desetina miliona Amerikanaca i građana drugih država u svetu, od političara, glumaca, sindikalnih i verskih vođa, novinara, do sportista i običnih građana, koji su makar jednom javno protestovali protiv bilo čega, ili bilo koga, ili o tome napisali medijima bilo kakvo pismo. NSA godišnje kontroliše oko 220 miliona telegrama samo u SAD, od čega se na detaljnu analizu šalje u proseku oko tri miliona telegrama.

NSA prati celokupnu svetsku internet komunikaciju, pravi elektronske dosjee za sve evropske političke i sindikalne lidere, savezničke i one koji nisu po volji SAD, pa je čudno da će tek sada nemačka kancelarka Angela Merkel o tome pitati predsednika SAD Baraka Obamu.

Inače, Agencija za nacionalnu bezbednost, NSA, osnovana je tajnom naredbom predsednika Herija Trumana 1952. godine sa prvobitnim zadatkom da pravi šifre za potrebe zaštite komunikacija svih obaveštajnih organizacija SAD, a kasnije i da se bavi elektronskom špijunažom. Po strukturi posla, NSA nije u sastavu civilnih agencija, kao što su CIA i FBI, ali nije ni striktno vojna, iako je potčinjena državnom sekretaru za odbranu SAD.

Na čelu NSA uvek je general, ili admiral, a godišnji budžet Agencije je oko 15 milijardi dolara, što je dva puta više od budžeta CIA. Agencija raspolaže najsavršenijom obaveštajnom tehnikom i tehnologijom, superiorna je u okviru američke obaveštajne zajednice, čime je ona i izvor oko 85 odsto svih obaveštajnih podataka i procena za Belu kuću.

NSA ima u svetu oko 2.300 prislušnih centara, zapošljava više od 135.000 stručnjaka iz različitih oblasti: od inženjera, kompjuterskih programera, analitičara, do naučnika, lingvista, matematičara... To je institucija sa verovatno najviše zaposlenih matematičara u svetu. NSA angažuje u svom poslu i američke univerzitete i privatne bezbednosne kompanije, kakva je i firma „Buz Alen Hamilton” za koju je radio Edvard Snouden.

Glavni štab NSA je u bazi Fort Mid, u Merilendu, na prostoru od 25 hektara u posebno zaštićenim zgradama bez prozora. Organizacija agencije temelji se na tri operativne uprave: Uprava za istraživanje i razvoj, Uprava za tajnost komunikacija i Uprava za proizvodnju potrebnih profesionalnih uređaja. U okviru NSA stvorena je najmoćnija kriptološka organizacija na svetu.

Prisluškivanje i dešifrovanje elektronskog saobraćaja u Evropi NSA obavlja iz baze Menvit hil u Velikoj Britaniji gde danonoćno radi oko 1.500 američkih stručnjaka. Baza je kao 13. ustanova NSA otvorena još 1960. godine, a prostire sa na 250 hektara močvarne ravnice u južnoj Engleskoj. Na prilazu bazi izdaleka se vide gusti redovi radio-antena za vezu i osmatranje satelita, sferni zaštitni omotači, stražarske i reflektorske kule.

Sedam kilometara južno na putu je velika tabla sa natpisom: „Tehničko odeljenje britanske Uprave pošta i telegrafa, stranim licima ulaz zabranjen”. Dva kilometra dalje od te table na vrhu brda je radio-antena viša od 100 metara, vlasništvo britanske poštanske ustanove „Hanters stouns”, zapravo ključna antena i karika u mreži mikrotalasne radio-relejne veze duge tri miliona milja. Od te antene vodi tunel sa pet specijalnih kablova za vezu, od kojih ni jedan nema veći prečnik od pet santimetara i svi su zaštićeni aluminijumskim cevima. Propusna im je moć oko 150.000 telefonskih kanala.

Iz te baze u južnoj Engleskoj NSA prati i svu internet komunikaciju u Evropi, iz Evrope s Amerikom, iz Amerike sa svim drugim kontinentima uz pomoć satelita za vezu iznad Atlantika, Pacifika i Indijskog okeana, 15 podvodnih transatlantskih kablova velike propusne moći, kao i svojih regionalnih baza u Trevizu, Brindiziju, Augzburgu, Roti, Baumholderu i na ostrvu Dijego Garsija u Indijskom okeanu. Svi podaci iz južne Engleske prvo idu u bazu NSA u San Antonio u Teksasu gde na njihovoj obradi radi 6000 stručnjaka.

Dakle, predsednik Obama bi na pitanje kancelarke Merkel, ko to prati njenu internet komunikaciju, mogao da joj u šali sugeriše da se obrati Upravi britanskih pošta. A junak najnovijeg špijunskog skandala Edvard Snouden, moguće je i dvostruki igrač, kao na tacni ponuđen Kinezima. Gde baš da sada pobegne u Hongkong? Igre na Pacifiku između SAD i Kine postaju sve zanimljivije.