Vaš pravni vodič

Porez na prenos apsolutnih prava plaća se i kod prenosa imovine sa jednog pravnog lica na drugo uz naknadu, kao i u slučaju prenosa apsolutnih prava između fizičkih lica. Isti je slučaj i kod prenosa sa pravnog na fizičko lice, i obrnuto.

U slučaju prodaje pravnog lica, prenosi se uz naknadu celokupna imovina tog lica, uz obavezu plaćanja poreza, kako u slučaju njegove redovne prodaje, kada se pravno lice prenosi na drugog vlasnika, tako i u postupku likvidacije ili stečaja, kada se prodaje imovina iz likvidacione ili stečajne mase. U ovim slučajevima plaća se porez na prenos apsolutnih prava, jer se radi o prenosu uz naknadu.

Prenosom uz naknadu smatra se, takođe, i sticanje prava svojine i drugih apsolutnih prava na osnovu pravosnažne sudske odluke ili drugog akta državnog organa. Na primer, kada u sporu oko svojine sud dosudi pravo svojine jednom pravnom licu, ili kod prodaje nepokretnosti radi prinudne naplate.

Nije definisan slučaj kada vlasnik koji likvidira preduzeće u postupku redovne likvidacije ne prodaje preostalu nepokretnu imovinu već je zadržava za sebe. Ovde se radi o prenosu sa pravnog lica na vlasnika koji je fizičko lice, i to bez naknade.

Porez na prenos apsolutnih prava ne plaća se u slučaju ulaganja apsolutnih prava u kapital akcionarskog društva, odnosno društva sa ograničenom odgovornošću, na primer kada se nepokretnost u vlasništvu osnivača unosi u imovinu društva. Osnivač može da povuče uloženu nepokretnost, a ako ima više osnivača, odnosno suvlasnika, svaki od njih može da povuče uloženu imovinu, bez plaćanja poreza na prenos apsolutnih prava jer se povraćaj ne obavlja uz naknadu.