Savest nam diše za vratom

Samo što se predstavio originalnim čitanjem islednika Porfirija Petroviča u predstavi „Zločin i kazna” F. M. Dostojevskog, u režiji Ane Tomović, na sceni teatra „Bojan Stupica” matičnog Jugoslovenskog dramskog pozorišta, nadahnutog Ljubomira Ljubu Bandovića beogradska publika uskoro će moći da vidi u novom izdanju na „daskama koje život znače”. Zatekli smo ga juče u znoju, s peškirom oko vrata, na sceni „Raša Plaović” Narodnog pozorišta u Beogradu, gde sprema čak tri uloge u novoj postavci dela „Bizarno” Željka Hubača, u režiji Snežane Trišić. Premijera ove crnohumorne komedije najavljena je za početak 145. sezone nacionalnog teatra.

U pauzi između proba, Bandović snima nove filmske i televizijske kadrove. Uveče se posvećuje svojim scenskim junacima, koje verno dočarava publici u predstavama s redovnog repertoara gotovo svih beogradskih pozorišnih kuća.

– Veliko je nadahnuće bilo raditi lik islednika Porfirija Petroviča u predstavi „Zločin i kazna”, a samim tim i odgovornost. Sva velika književna dela nude pregršt informacija dragocenih za građenje lika. Valja razumeti rediteljski koncept i odvojiti bitno od nebitnog. Sadržaj koji nam se nudi u dramskoj adaptaciji romana ipak je nešto na šta se oslanjam kada radim tekst nastao iz proznog dela – kaže Bandović, objašnjavajući koliko je bilo delikatno scenski pročitati poznato delo F. M. Dostojevskog, odnosno kompleksni lik Porfirija Petroviča, za čije je tumačenje dobio odlične kritike.

Na pitanje koliko je danas važno i aktuelno baviti se promišljanjem suštinskih pitanja ljudskog postojanja: prava na zločin, krivice i pokajanja, granica i zabrana, Bandović odgovara: „Važno je, kao i uvek kad se dotakne dno”.

Iza Ljube Bandovića je bogata glumačka karijera. Na matičnoj sceni JDP-a ostvario je uloge u predstavama: „Višnjik”, „Buba u uhu”, „Na dnu”, „Fedrina ljubav”... Ostvario je zapažene role i u Bitef teatru, Beogradskom dramskom pozorištu, Narodnom pozorištu, Ateljeu 212. Iza njega je i ceo spektar scenskih transformacija u filmovima i serijama: „Ranjena zemlja”, „Crni Gruja”, „Lift”, „Vratiće se rode”, „Sinovci”, „Gorki plodovi”, „Konji vrani” i mnogim drugim. Glumu, kaže Bandović, doživljava kao poligon da od sebe napravi bolju osobu, a uglavnom ga menjaju sredina u kojoj živi i okolnosti.

– Nisam baš siguran da bih sada sebi dozvolio tu vrstu pogrešnog poistovećivanja s ulogama. Hasan Dželebdžija, koga tumačim u predstavi „Derviš i smrt” jeste neko čije bih principe sledio. Naravno, kada bih se usudio – kaže naš sagovornik.

U predstavi „Bizarno”, koju upravo priprema, a koja se bavi tragičnim ishodom ljudskih sudbina, odnosno ljudima koji ne pronalaze svoju srećnu zvezdu, Bandović tumači tri Hubačeva junaka: primitivca Voju, bivšeg marinca Sašu i telohranitelja Bisketa, a na pitanje kako će uspeti scenski da ih iznese, budući da će gotovo sve vreme biti na sceni, odgovara:

– Neće biti teško. Komad je odlično napisan, idealan za glumca. A naše umetničko prokletstvo i jeste u tome da nas činjenica da tumačimo više likova u određenoj predstavi, u stvari više uzbuđuje nego što nas plaši.

Nagrađivano dramsko štivo, „Bizarno” je Bandovića, kaže, osvojilo:

– Istinom. Jasno se vidi da, koliko god pokušavali da pobegnemo od savesti, ona je sve bliža i diše za vratom. A to ume da bude nepodnošljivo.

Ipak, kao umetnik u Srbiji, oseća se skrajnuto i nepotrebno. Tvrdi da su kod nas prevladali politika i estrada, da je sve prešlo u rijaliti programe.

– Sve je novac, pa nije ni čudo što je postavka stvari takva. Ni naše predstave se više ne zovu svojim imenom, već – proizvodi. Ako se ne naplaćuje, ne treba ni da postoji. Za to smo se valjda borili. Od toga ćemo i izginuti – naglašava Bandović i objašnjava zašto za političare tvrdi da su antizvezde, odnosno šta ga provocira da ih tako kvalifikuje: – Nepogrešiva lakoća postojanja. Odsustvo svesti i savesti.

Ljuba Bandović je poznat i kao dobar kulinar. Ipak, zbog mnogobrojnih obaveza, ima sve manje vremena da pogleda neku od kulinarskih veština Džejmija Olivera. Međutim, kaže, otkrio je da je najbolja hrana: siromašna hrana. Zašto? Zato što je jednostavna i nema drugu svrhu osim da zasiti.

B. G. Trebješanin