Zelena gerila protiv urbanog sivila

Po opredeljenju su zeleni anarhisti. Piju čajeve, izvorsku vodu i rakiju travaricu. Integralna i organska hrana je njihova trpeza, a zelena je boja njihovog okruženja. Oni su „Gerila baštovani”. Procvat grada – u doslovnom smislu – njihova je misija.

Lavanda, bosiljak, ruzmarin, čuvarkuća, suncokret, ukrasno cveće, peršun, majčina dušica su im „municija”, a meta – svaka zapuštena gradska površina: od žardinjere, pukotina u asfaltu, sivih betonskih zidova do platoa ispred zgrada. Gde god nađu zgodno mesto, posade biljku.

Zelena je njihova boja, a prkos glavna osobina iz koje je izrasla gerila.

Sve je počelo pre godinu dana, kada je Momčilo Antonijević, osvedočeni ekološki aktivista, odlučio da posadi lavandu u zapuštenoj žardinjeri ispred svoje zgrade kod hale „Pionir”. Nesretna bašta nije imala nikakve šanse od zlih ruku koje su koliko sutradan sve biljke iščupale i sravnile sa zemljom. U inat šteti, Momčilo reče sebi: „ne možete da čupate koliko možemo da posadimo”. Pod ovom parolom, kao pod barjakom, nastao je urbani gerilski pokret koji sada ima tridesetak stalnih članova. Uglavnom noću, tajno, gradom sade bilje i cveće.

– Delovali smo na Novom Beogradu, na Miljakovcu, u Dečanskoj i Ulici despota Stefana. Na mestu gde se rodila inicijativa, ispred moje zgrade, godinu dana kasnije ponovo smo zasadili bilje. Lavandu, bosiljak i ruzmarin više niko ne čupa. Lepo rastu a imaju i funkciju – rasteruju komarce – kaže Momčilo.

Zelena revolucija prelila se i izvan Beograda. Momčila i njegove gerilce zovu iz Sombora, Zrenjanina, Novog Sada, Subotice da i tamo „posade prkos”. Zovu ih i sugrađani da im ukrase prilaze zgradama.

– Nije poenta da po pozivu idemo gradom i sadimo, jer mi nismo komunalna služba. Cilj je da primerom podstaknemo druge da se pokrenu i ulepšaju svoje okruženje – kaže Momčilo.

Ekspedicija „Gerila baštovana” sledeće nedelje odlazi u Suboticu gde će, na poziv svojih pristalica na nekoliko gradskih lokacija saditi povrće. Time počinje nova faza delovanja, čiji će zaštitni znak biti takozvane urbane bašte. Pokretu se pridružuju i ljudi koji se bave zaštitom biljnog semena i očuvanjem tradicionalnih srpskih biljaka, brojne firme i građani koji svojim doprinosom mapu Srbije sve više boje u zeleno.

O sledećim akcijama, kojih će i te kako biti, ne govore, inače ne bi bili gerila. Momčilo obećava da će nastaviti da iznenađuju i otkriva nam bitan deo strategije: „Uglavnom delujemo u pratnji lepih devojaka. Dok krišom sadimo biljke, one odvlače pažnju komunalnim policajcima.”

-----------------------------------------------------------------

„Bombaški napadi” u kišnom periodu

„Gerila baštovani” pribegavaju i „bombaškim napadima”:

kugle zemlje i semena bacaju po ogoljenimgradskimpovršinama, a odatle već posle prve kiše počinju da klijaju mlade biljke. „Najubitačniji” sastojci zemljanih bombi su seme lana, suncokreta i nevena, pokazalo je iskustvo iz prethodna dva kišna meseca.

Njihove biljne bombe detonirale su i na društvenim mrežama.

Brojne poruke podrške građani šalju na fejsbuk-profil „Gerila baštovana”, gde je moguće pratiti njihove akcije i kontaktirati sa njima ukoliko želite da im se pridružite.