Jedan Putin, dve Rusije

Šala koja se proširila Rusijom nakon objave razvoda predsednika Vladimira Putina i njegove supruge Ljudmile Aleksandrovne – po kojoj će bivši supružnici imovinu podeliti pošteno, po liniji Urala – spada u retke reakcije na predsednikov izlazak iz braka.

Ako odluka Putina i Aleksandrovne da svako krene svojim putem nije posebno zainteresovala Ruse, jedna druga odluka mogla bi i te kako da ih se tiče.

Reč je o odluci Sveruskog narodnog fronta (ONF) koji je, posle dve godine nezvaničnog postojanja, za svog lidera izabrao upravo Putina. O odluci se nije glasalo. Doneta je aklamacijom svih učesnika kongresa Fronta 12. juna u Moskvi, na Dan Rusije.

Simbolika nije slučajna. Kako je najavljeno, ONF će delovati kao prava propredesednička partija „iznikla iz naroda”. Njeni članovi neće imati nikakve posebne povlastice. Moći će da se podiče tek partijskim značkama.

Među sledbenicima ruskog predsednika ima uglednih imena, među njima i prva žena kosmonaut, heroj SSSR-a Valentina Terješkova. Tu su i pojedini članovi partija „Jedinstvena Rusija”, „Patrioti Rusije”, „Rodina”.

Da li je u slučaju ONF reč o „rezervnoj partiji vlasti”, stvorenoj kako bi se, prema pisanju „Fajnenšel tajmsa”, usporio pad popularnosti Putina? Ili je, kako tvrde ruski komunisti, u pitanju „polittehnološki projekat sa ciljem opstanka Putina na vlasti” ipokušaj da popravi sve lošiji imidž vladajuće „Jedinstvene Rusije” koju protivnici karakterišu kao partiju „prevaranata i lopova”?

Putin je ONF opisao kao „snagu sposobnu da sprovede u život sve državne planove, volju svih građana, sposobnu da ujedini naciju”.

Koliko pitanje „ujedinjenja nacije” ima mesta, moglo je da se vidi iste večeri. Osnivanje ONF propraćeno je u Moskvi neuobičajeno masovnim demonstracijama nezadovoljnika sadašnjim stanjem u državi.

Jedan od najuglednijih ruskih blogera Aleksej Navaljni uspeo je to veče u centru prestonice da okupi više o 6.000 istomišljenika.

„Ranije sam na ovakve skupove dolazila kako bih vlastima ukazala na to da su dužne da odgovaraju pred narodom. Ovaj put sam došla da bih sebi dokazala da nisam sama, i da su Rusiji zaista nužne promene”, potvrdila je jedna od učesnica protesta.

Prema pisanju Julije Smirnove, dopisnice nemačkog „Di Velta”, poverenje Rusa u političke partije je u konstantnom padu. Upravo stoga, formiranje ONF kao neka vrste alternative „Jedinstvenoj Rusiji” moglo bi da pomogne Putinu. Birači ga ne bi toliko vezivali za partiju vlasti koliko je to sada slučaj. Pred sledeće izbore to je svakako podatak o kojem valja voditi računa.

Putin je po dolasku na vlast 2000. imao jasan posao: izvući državu iz rata u Čečeniji i iz ekonomskog, socijalnog blata u koje je zemlju uvalio prvi ruski predsednik Boris Jeljcin. Svaki pozitivan rezultat, na bilo kojem od pomenutih sektora, činio se tada kao korak od sedam milja. Ali, kada su minula „teška vremena”, koraci su se znatno skratili, a u nekim momentima i poveli u kontrasmeru.

Da li je Putin na tom svom putu stvorio neki novi „kult ličnosti”? Neuspešna epizoda sa predsednikovanjem Dmitrija Medvedeva kazuje da u Rusiji trenutno nema mnogo alternative kada je reč o ličnosti šefa države.

No, nejasna je alternativa sa druge strane, opozicije.

Ko su onda pravi građani Rusije: oni koji aklamacijama pozdravljaju svaki Putinov potez, ili oni koji demonstriraju na Balotnom trgu? Neki treći čiji se glas ne čuje, ali ne stoga što ga nema, već što mu dve grupe ne dozvoljavaju da se čuje?

Da li je broj osvojenih izbornih glasova konačan odgovor na pitanje? Ili je istina u onome što piše opoziciona štampa?

Preuzimajući kormilo ONF-a Vladimir Putin će svakako i o tome morati da vodi računa.