Programer odmalena

Na podsetnici Ivana Jakovljevića (1990, Beograd, učenik drugog razreda Matematičke gimnazije) pored imena i prezimena piše – dete. Još ne piše – programer, ali moglo bi da piše: odmalena je veoma poznat po svojim originalnim programima i osvajanju prvih mesta na mnogim takmičenjima. Odrastao je na Banovom brdu; otac Zoran (inženjer elektrotehnike) i majka Mirjana (pravnik) podržali su ga na putu uspeha. Ima mlađe sestre dvanaestogodišnju Ninu i šestogodišnju Danicu. Kaže da ga je tata uveo u svet informatike zahvaljujući pedagoškom triku. Sakrio ("zakopao") mu je ikonice za igrice na kompjuteru, tako da je morao da ih traži i za to uloži dosta napora šetajući po folderima.

To je bilo kada je imao četiri godine. Odmah je poželeo da "izvrši modifikaciju na igricama". Prvo je olovkom na papiru nacrtao ideju, a zatim je to preneo na računar. Tata ga je usmeravao, a mami je napravljen nov, jednostavniji program za njene potrebe.

"Otac je stručnjak za hardver, a ja za softver." Prve upotrebljive igrice, "programčiće" kvizova stvorio je u trećem i četvrtom razredu osnovne škole "Filip Kljajić Fića". Kroz prezentacije je izučavao gradove i geografska područja. Ozbiljnije je počeo da programira u šestom osnovne. Prvo nekoliko manjih, a potom i "superkomander" program pomoću koga se, klikom na kompjuter, kontrolišu električni uređaji u domaćinstvu...

"Pomoću ovog programa možete veoma lako regulisati potrošnju struje u ovako velikoj zgradi (’Politike’) i tako prilično uštedeti... Program se može koristiti pomoću SMS poruka na mobilnom telefonu i naročito je primenjiv za osobe oštećenog vida, ali i za rasejane koji se često po izlasku iz kuće pitaju ’da li sam isključio ringlu na šporetu...’. Za kupovinu programa zainteresovan je jedan kupac, naš čovek u Americi..."

Smislio je i program kojim roditelji mogu lako da kontrolišu dete u kući – da li je upalilo (ugasilo) televizor ili neki električni uređaj ili je uradilo zadatke na kompjuteru. Tim putem se može nadzirati i kućna pomoćnica.

Na njegovom sajtu piše: "Titulu prvaka Republike Srbije na takmičenju iz informatike osvojio sam tri puta zaredom u šestom, sedmom i osmom razredu osnovne škole. U srednjoj školi sam nastupao na takmičenjima i zajedno sa svojim timom osvojio sam treće mesto na nacionalnom takmičenju Siemens Join Multimedia 2006. a na istom takmičenju, ali ovaj put na evropskom nivou, osvojio sam šesto mesto u standardnoj i prvo mesto u cross-border konkurenciji. Za te uspehe dobio sam od gradonačelnika priznanje za mlade talente ’Beogradski anđeo’."

Šta mu je cilj?

"Cilj mi je da stvorim što više tehnoloških inovacija. Otvorio sam internet-portal Viva informatika (www.forum. kio. co.yu). Korisnici jedni drugima postavljaju stručna pitanja i dobijaju odgovore, razmenjuju se znanja..." Inače, kaže da sve škole kod nas kasne sa softverskom tehnologijom između 10 i 15 godina, dok njegova škola kasni pet godina. Kada završi gimnaziju odlučiće na kom fakultetu će studirati i odabrati najbolji.

Do tada će se, kako očekuje, još dosta toga promeniti na fakultetima.