Najugroženije u sopstvenom domu

Koncept femicida je nastao kao izraz težnji feminističkog pokreta da politizuje muško nasilje nad ženama. Femicid krije složene obrasce zlostavljanja i nanošenja patnje, posebno imajući u vidu da se nasilje nad ženama retko javlja kao incident. U nekim slučajevima, vrhunac eskalirajućeg nasilja vodi do fatalnih ishoda. Štaviše, ubistvo žene često prate indirektne žrtve: počinioci ponekad izvrše samoubistvo, ili oduzimaju i živote drugih, uključujući i decu, svedoke i slučajne prolaznike (očevice). U proseku oko 66.000 žena u svetu biva ubijeno svake godine, što čini 17 procenata od ukupnih ubistava s predumišljajem.

O dalekosežnim posledicama femicida svedoči i podatak da je usled ubistava žena u porodično-partnerskom kontekstu u protekle tri godine najmanje pedesetoro maloletne dece u Srbiji ostalo bez majki.Takođe,uočavamodasudecasvečešćedirektnisvedociubistavanjihovihmajki.

Femicid je usko povezan i sa militarizmom, jer se već treću godinu zaredom globalna kampanja „16 dana aktivizma protiv nasilja prema ženama“ bavi vezom između nasilja prema ženama i prisustva takozvanog malog oružja u konfliktnim i postkonfliktnim područjima. Na prvi pogled rekli bismo da je ova tema daleko iza nas, međutim, najveći broj ubistava žena u protekle tri godine u Srbiji izvršen je upravo oružjem (68 odsto), od čega najviše upotrebom pištolja (33 procenta). Ove podatke dovodimo u vezu s velikom rasprostranjenošću oružja tokom ratova devedesetih godina prošlog veka i posle njih.

U protekle tri godine najveći broj ubistava (45 procenata) dogodio se u domu u kome su živeli žrtva i nasilnik, a čak 24 odsto se dogodio u kući-stanu u kome je živela žrtva, što govori o tome da kuća, mesto u kome bi svi trebalo da se osećamo najbezbednije, zapravo predstavlja najrizičnije mesto za ženu izloženu nasilju.

Ko su najčešće ubice? Nažalost, to su muškarci najbliži ženi. U 37 procenata izvršilac ubistva je suprug, potom partner (16), bivši suprug (15), bivši partner (sedam odsto). Iz ovoga možemo zaključiti da je žena najugroženija u sopstvenom domu i da je ugrožava muškarac s kojim je u najbližoj – partnerskoj relaciji.

Mreža „Žene protiv nasilja“,kojom koordinira Autonomni ženski centar iz Beograda, od 2010. godine prikuplja informacije o ubistvima žena čitajući novinske tekstove. Pošto u Srbiji ne postoji evidencija o ubistvima žena u porodično-partnerskom kontekstu, informacije iz novina su jedini izvor ovih podataka. Uzimajući u obzir ovaj izvor, u 2010. godini u Srbiji je ubijeno 26 žena, u 2011– 29, u prošloj 32 žene su ubijene u porodično-partnerskom kontekstu. Ove godine beležimo rast femicida: ubijeno je čak sedam žena više u odnosu na isti period 2012, što između ostalog može govoriti o tome da su žene danas spremnije da napuste nasilnika. Nažalost, najveći broj ubistava je učinjen upravo u trenutku kada žrtva pokuša da napusti nasilnika, odnosno kada nasilnik shvati da gubi moć i kontrolu nad partnerkom.

Pretpostavljamo da je broj ubijenih žena o kome saznajemo iz novinskih priloga zapravo minimum broja ubistava jer uzimamo u obzir mogućnost da nisu svi slučajevi ubistava dospeli u medije. Takođe, ovom broju ubistava nije dodat broj žena koje su umrle usled posledica koje dugogodišnje nasilje ostavlja na zdravlje žene. Uzimajući u obzir sve navedeno, postoji osnovana sumnja da je broj slučajeva femicida u Srbiji daleko veći.

*Mreža Žene protiv nasilja