Најугроженије у сопственом дому

Концепт фемицида је настао као израз тежњи феминистичког покрета да политизује мушко насиље над женама. Фемицид крије сложене обрасце злостављања и наношења патње, посебно имајући у виду да се насиље над женама ретко јавља као инцидент. У неким случајевима, врхунац ескалирајућег насиља води до фаталних исхода. Штавише, убиство жене често прате индиректне жртве: починиоци понекад изврше самоубиство, или одузимају и животе других, укључујући и децу, сведоке и случајне пролазнике (очевице). У просеку око 66.000 жена у свету бива убијено сваке године, што чини 17 процената од укупних убистава с предумишљајем.

О далекосежним последицама фемицида сведочи и податак да је услед убистава жена у породично-партнерском контексту у протекле три године најмање педесеторо малолетне деце у Србији остало без мајки.Такође,уочавамодасудецасвечешћедиректнисведоциубиставањиховихмајки.

Фемицид је уско повезан и са милитаризмом, јер се већ трећу годину заредом глобална кампања „16 дана активизма против насиља према женама“ бави везом између насиља према женама и присуства такозваног малог оружја у конфликтним и постконфликтним подручјима. На први поглед рекли бисмо да је ова тема далеко иза нас, међутим, највећи број убистава жена у протекле три године у Србији извршен је управо оружјем (68 одсто), од чега највише употребом пиштоља (33 процента). Ове податке доводимо у везу с великом распрострањеношћу оружја током ратова деведесетих година прошлог века и после њих.

У протекле три године највећи број убистава (45 процената) догодио се у дому у коме су живели жртва и насилник, а чак 24 одсто се догодио у кући-стану у коме је живела жртва, што говори о томе да кућа, место у коме би сви требало да се осећамо најбезбедније, заправо представља најризичније место за жену изложену насиљу.

Ко су најчешће убице? Нажалост, то су мушкарци најближи жени. У 37 процената извршилац убиства је супруг, потом партнер (16), бивши супруг (15), бивши партнер (седам одсто). Из овога можемо закључити да је жена најугроженија у сопственом дому и да је угрожава мушкарац с којим је у најближој – партнерској релацији.

Мрежа „Жене против насиља“,којом координира Аутономни женски центар из Београда, од 2010. године прикупља информације о убиствима жена читајући новинске текстове. Пошто у Србији не постоји евиденција о убиствима жена у породично-партнерском контексту, информације из новина су једини извор ових података. Узимајући у обзир овај извор, у 2010. години у Србији је убијено 26 жена, у 2011– 29, у прошлој 32 жене су убијене у породично-партнерском контексту. Ове године бележимо раст фемицида: убијено је чак седам жена више у односу на исти период 2012, што између осталог може говорити о томе да су жене данас спремније да напусте насилника. Нажалост, највећи број убистава је учињен управо у тренутку када жртва покуша да напусти насилника, односно када насилник схвати да губи моћ и контролу над партнерком.

Претпостављамо да је број убијених жена о коме сазнајемо из новинских прилога заправо минимум броја убистава јер узимамо у обзир могућност да нису сви случајеви убистава доспели у медије. Такође, овом броју убистава није додат број жена које су умрле услед последица које дугогодишње насиље оставља на здравље жене. Узимајући у обзир све наведено, постоји основана сумња да је број случајева фемицида у Србији далеко већи.

*Мрежа Жене против насиља