Kovnica novca spomenik kulture

Zgrada Kovnice novca u beogradskom parku Topčider stavljena je, prema Zakonu o kulturnim dobrima, pod zaštitu države kao spomenik kulture. Objekat sa značajnim arhitektonskim i kulturno-istorijskim vrednostima, smatra se najkompleksnijim delom arhitekte Josifa Najmana.
Kovnica je građena kao namenski objekat od 1927. do 1929. godine, a na inicijativu Narodne banke Kraljevine SHS (Srba, Hrvata i Slovenaca) kao jedan od prvih modernih industrijskih objekata u Beogradu, formiran i kasnije dograđivan u vidu kompleksa.

Arhitektonski gledano, ovaj kompleks deluje veoma jednostavno, ali i impozantno. Glavna je Pogonska zgrada sa fasadama pokrivenim veštačkim kamenom i teranovom, ali i većim staklenim površinama karakterističnim za moderne industrijske objekte. Spratnost je stepenasta, od dva do četiri nivoa, a glavno obeležje zgradi daju dve kule uz severni deo, od kojih se zapadna završava kubičnom kupolom. Kule su istaknute i posebnim rasporedom i oblikom prozorskih otvora. Na nekim delovima fasade pilasteri koji razdvajaju prozore otkrivaju obeležja arhitekture kubizma.

U posleratno vreme, posle 1956. godine, zapadno od Pogonske zgrade dograđena je jednostrana administrativna zgrada, po projektu arhitekte Milutina Jovanovića. Stilski je usklađena sa glavnim objektom i sa njim je povezana hodnikom.

Zvaničan naziv kovnice novca ove je Zavod za izradu novčanica i kovanog novca. Mere predostrožnosti primetne su na svakom koraku, što i priliči ovakvoj, specifičnoj fabrici.

– Ovo je fabrika novca. I kao u svakoj fabrici, tu su smeštene mašine. One s vremena na vreme zastarevaju i zamenjuju se novima, ali to nije smetnja da se o ovom kompleksu zgrada veoma vodi računa – kaže Ljubiša Vuletić, generalni direktor Zavoda za izradu novčanica i kovanog novca – Topčider, dodajući da se ovde ne pravi samo novac (metalni i papirni) već i platne kartice, markice za prevoz, recepti za celu zemlju...

Da se o svemu vodi računa, svedoči i besprekorna unutrašnjost: slike sa uvećanim starim novčanicama koje su važile u Kraljevini Jugoslaviji, u jednostavnim ramovima, krase zidove, a tu je i obilje cveća u zimskoj bašti.

U dvorištu su stabla i biljke iz različitih krajeva sveta. Ovde rađaju i banane.

– Imamo relativno malobrojnu ekipu koja i te kako brižljivo neguje vrt i vodi računa o svim biljkama koje rastu u okruženju Kovnice i u njenim odajama – objašnjava Vuletić.