Filozofija feniks-ptice

I kroz svoje narodne pesme, dao je naš narod čovečanstvu jednu carsku mudrost izlučio je iz svoga pokosovskoga života Vidovdansku Filozofiju Nacionalizma, i njenu osnovnu misao kazaćemo rečima vođe Novih Srba i filozofa etičara Nove Jugoslavije, G. Vase Stajića: „I kad osvajači zarobe telo jednoga naroda, dušu neka čuva, nju samo neka ne izgubi. Sve dotle je živo carstvo, dokle ga narod čuva u svojoj duši, dokle ga se ne odreče.

I još više je učinio naš narod: on nije svoju misao lepo izrekao (tako lepo izrazio,

da od njene lepote živi Srpska Umetnost), nego ju je i dokazao, osvetivši i pokajavši Kosovo. Jer, danas svi mi blagosiljamo čestitoga Kneza što se nije mirio sa ropstvom,

što nije verovao u večito trajanje turskoga carstva, a verovao u pobedu Vidovdanske Misli nad njim”.

To je najkrupnija i najdeblja, svetemeljna misao Vidovdanske Ideologije koja ima etičku snagu da vida nacionalne bolove svima podjarmljenim narodima, da ognjeve njinih osećanja podjaruje i međe nacionalne vere u njima da raširuje; moć koja ima da svetlošću višeg, nebeskog života zadoji i rosom nove, zračnije lepote da osveži sve sadašnje i buduće sintagme životne. (...)

Pogled na život i smrt, konkretisan majkom Jugovića, to je pogled melioristički. Meliorizam, to je ono čime se karakteriše fundamentalna, primarna težnja filozofije života u narodnoj našoj pesmi. Život, to je rad, to je cvetanje, to je suncovanje: ne živeti samo da se živi, nego život smatrati kao sredstvo za neku višu svrhu; životnu energiju treba sa smislom utrošiti; pa onda, kad se primakne vreme polaženja u one krajeve gde asfodeli cvatu, rastanak sa zemnim životom neće biti vezan za osećanje bolova, jer neće biti sličan jalovom svršetku smokve koja se seče što ploda ne donosi, nego će blago nestajati u prijatnom gorenju kao sunce kad za goru zapada u prelivanju sjajnih boja; kao životvorno sunce, što je preko dana oblagorodilo mirisavo cveće, ravna polja, visoke gore, srebropene reke, široka mora, božanstvene zrakove, nedokučiva bezmerja. Majka Jugovića umire zemnim životom da, s Jugom Bogdanom i sinovima, u stavu Bogorodice večito prestoluje u duši narodnoj, i, kao princip snage i života, kao princip morala, da bude pobuda, motor pregnuća, da bude vrelo za duhovnu okrepu, i kalem za oplemenjivanje i pojačavanje slabih duša.

Filozofija Kosova – to je filozofija feniks-ptice, filozofija Golgote, podignuta od opšte vrednosti do narodne specifične. Dalje, filozofija visoko kulturna, etika vedra, nesebična, punoletna; isto toliko nacionalna koliko čovečanska; etnološka, ali sa svim potrebnim uslovima, sa etiketom da zalazi u svečovečansku, da jednom novom, svežom bojom obogati paletu svetske duše. Jer narodno naše iskustvo pokazuje od kolike je vrednosti mučeništvo i bol u modelisanju našeg nacionalnog života a to je takve note da može biti vrlina i u dizanju linije sveživota vrlina u stilizovanju svetske ekumenske duše snaga u ekonomiji duhovanja svega kulturnoga sveta.

Miloš Đurić, Vidovdanska etika, izdanje iz 1921. godine