Privreda tone u dugove

Ako država nije srpska privreda je već duboko zaglibila u dužničko ropstvo. Poslovanje u 2012. godinizavršila je sagubitkomod 63 milijardedinara, a godinama gomilani minusidostigli su 2.462 milijarde dinara, objavilajeAgencijazaprivredneregistre (APR).Privreda je i lane, kao i u svim kriznim godinama, pa i pre toga, pravila neku zaradu. Lane je njen poslovni dobitak dostigao 364 milijarde dinara. Ali, šta to vredi, kada su joj dugovanja, odnosno plaćene dospele kamate i kursne razlike, proizvele finansijski gubitak od 253 milijarde dinara.

– Poslovni rezultat iz redovnog poslovanja nije bio dovoljan da pokrije rashode kamata, kursne razlike i otpis nenaplativih potraživanja – rekla je registrator Registra finansijskih izveštaja i boniteta APR Ružica Stamenković.

Naša preduzeća više ne mogu da zarade onoliko koliko treba da bi se pokrili troškovi zaduživanja. Nesreća je u tome što je više od polovine kredita uzeto na kratak rok. Pritisnuta besparicom, preduzeća su pristajala i na nepovoljnije zajmove. U 2012. svaki pozajmljeni dinar bio je pokriven samo sa 60 para sopstvenih sredstava, saopštila je Stamenkovićeva. Ukupne prošlogodišnje kreditne obaveze od 2.964 milijarde dinara, bile su veće za 10,4 odsto nego u prethodnoj godini.

Od 107.363 privredna društva, koliko je poslovalo u prošloj godini, finansijske izveštaje podnelo je 92.157. Sa dobitkom je poslovalo 53.396, za 5,9 odsto manje nego u prethodnoj godini. Netogubitakpovećanjeza četvrtinuiiskazalo gaje 31.498 društava, a ukupan finansijski gubitak većijeza 77,5 odsto.

– Celokupna privreda svela se na 38.000 zdravih preduzeća koja treba da nose teret finansiranja celokupnog društva – ukazuje Milan Knežević, potpredsednik asocijacije malih i srednjih preduzeća i preduzetnika. – Tragičnom epilogu drame privrede Srbije prisustvovaćemo u skoroj budućnosti. Nastavlja se rast rizika poslovanja zbog povećanja rashoda za kamate. Ukoliko privredi ne pođe za rukom, a neće, da se razdužuje iz tekućeg poslovanja, u potpuni sunovrat i likvidaciju otići će u naredne dve godine polovina sadašnjih privrednih društava.

Za neprofitabilno poslovanje srpske privrede u 2012. prvenstveno su „krivi” nerazmenljivi sektori, odnosno usluge. Za razliku od prethodne godine, kada je poslovao sa dobitkom od 55 milijardi dinara, lane je iskazao minus od 97 milijardi. Proizvodna preduzeća ostvarila su dobitak od 34 milijarde dinara, gotovo četiri puta veći od prošlogodišnjeg.

Mala, srednja preduzeća i preduzetnici čine 95,9 odsto svih privrednih subjekata u Srbiji. Kod njih radi oko dve trećine od nešto više od ukupno milion zaposlenih, a toliki je i njihov udeo u ukupnom prometu. „Mali biznis” stvara oko 60ukupnog domaćeg dohotka (BDP), njegova ulaganja u razvoj čine 58 odsto ukupnih investicija.

Ovaj sektor srpske privrede najviše je stradao od početka krize s početka jeseni 2008. Analiza podataka APR iz redovnih godišnjih finansijskih izveštaja za 2012. godinu pokazala je da je on i u prošloj godini uvećao gubitke, iako su srednja preduzeća poslovala s dobitkom.

I pored toga, prema rečima, Ružice Stamenković, najzdravije finansijske pokazatelje poslovanja u 2012. imalo je 32.418 malih privrednih društava, koja čine ili 92,5 odsto od ukupnog broja bonitetno sposobnih društava. Poređenja radi, među srednjim društvima 70,5 odsto je bonitetno sposobnih, a od velikih – 64,6 odsto.

Ministarstvo finansija i privrede od početka septembra prošle godine uvelo je niz olakšica za poslovanje „malog biznisa”, ukinuvši neke namete. Od početka godine subvencionisane su kamate na bankarske kredite, a od Evropske investicione banke država je dobila kredit od oko 500 miliona evra. Posredstvom komercijalnih banaka malim privrednicima su dostupni krediti na rok od 12 godina, sa dve-tri godine počeka i godišnjom kamatom do pet odsto.