Država i ne zna ko su bogataši

Mlađan Dinkić, ministar finansija, najavio je da će se ovog leta krenuti u unakrsnu kontrolu prihoda i imovine i pozvao one koji nisu prijavili imovinu vredniju od 350.000 evra da to učine u narednih 10 dana, jer novih rokova za prijavljivanje neće biti. Oni koji se ogluše o zakon, dodao je ministar, moraće da plate kaznu tri odsto od ukupne neprijavljene imovine.

Lepo od ministra Dinkića što je zaboravne još jednom opomenuo na njihove obaveze, ali kakve vajde od toga? Ovo tim pre što je zakon o unakrsnoj kontroli prihoda i imovine donet još 2003. godine, da bi tri godine kasnije počeo da se primenjuje. Poslednja informacija o ovoj kontroli jeste da je procesuirano 30 poreskih obveznika za koje se utvrdilo da im je imovina veća od prihoda. I tu je kraj.

Koliko će nova upozorenja sedam godina kasnije imati efekta ako u vladi nema političke volje da se na čistac izvedu svi oni koji su „zaboravili” da plate porez, kao što je nije bilo ni do sada.

Vladimir Ilić, bivši direktor Poreske uprave, u čije vreme su i krenule prve unakrsne kontrole prihoda i imovine, slaže se sa ocenom da se s kontrolom zastalo i pre nego što je započeta i da posle njegovog odlaska iz Poreske uprave nije čuo da je neko od imućnijih ljudi platio porez na ekstraprofit.

Podseća da je tada najavljivan odlazak na vrata oko 10.000 bogatih građana Srbije, većinom biznismena, političara, estradnih zvezda i sportista čija je imovina bila vrednija od dvadeset miliona dinara.

Cilj je bio da se ovakvom kontrolom otkriju prihodi koji nisu prijavljivani, rad na crno, trgovina drogom i drugi kriminalni poslovi. Tako je trebalo pronaći sve one koji nigde ne rade niti zarađuju, a imaju veoma skupe nekretnine, vile s bazenima u elitnim delovima grada, skupe automobile...

Upitan zašto se u Srbiji ova kontrola radi na brzu ruku, Ilić kaže da za to mogu postojati dva razloga.

– Prvi je da Poreska uprava nema kapacitet ljudi koji bi u kontinuitetu mogli da rade ovaj posao, jer ima mnogo drugih poreskih naplata, ali tu je i nepostojanje političke volje da se posao izgura do kraja. Razlog može biti i u samoj politici Poreske uprave, takozvanom procenjenom  riziku gde poreznici sami prave plan na koju će se naplatu poreza da se usredsrede – objašnjava Ilić.

Uglavnom se ide na one poreze gde može da se izvuče veća naplat poput PDV-a, pa se drugi poreski oblici ostavljaju po strani, kaže bivši prvi čovek Poreske uprave.

On, međutim, očekuje da će posle poslednjeg upozorenje ministra Dinkića kontrola krenuti ofanzivnije i da će akcija biti mnogo intenzivnija nego do sada.

Na pitanje na osnovu čega to tvrdi, Ilić izražava uverenje da će uz skorašnji zakon o ispitivanju porekla imovine, koji je u korelaciji s unakrsnom kontrolom imovine i prihoda, mnogi poreski obveznici morati pred državnim organima da dokazuju odakle im novac za stečenu imovinu.

Đerđ Pap, jedan od bivših direktora Poreske uprave, u čije je vreme je i donet zakon o unakrsnoj kontroli, kaže da će prvi efekti naplate poreza unakrsnom kontrolom imati efekta kada bude političke volje da se taj posao izgura do kraja.

– Zakon je donet pre devet godina. Primenjuje se sedam i još niko nije čuo da je neko završio u zatvoru ili mu je oduzeta imovina nelegalno stečena – objašnjava Pap.

On se slaže s Ilićem da je problem delom i u kapacitetima Poreske uprave da sama obavi ovaj veliki posao. Međutim, ni za ovaj, kao ni za primenu naplate ekstraporeza, ispitivanje porekla imovine nikada nije bilo saglasnosti.

Ukoliko bi i ovog puta sve ostalo na političkom i ličnom marketingu, država bi ponovo poslala poruku onima koji ne plaćaju porez da to i dalje ne čine, jer neće snositi nikakve posledice.

U Poreskoj upravi kažu da im je do sredine prošle sedmice pristiglo 1.023 informativnih poreskih prijava onih čija je imovina vrednija od 350.000 evra, ali da Poreska uprava očekuje oko 2.000 informativnih poreskih prijava. To je inače drugi pokušaj, to jest dodatni rok da se imućni nateraju da prijave imovinu.