Pornografija je kao trojanski konj

Verovali ili ne, ali u Pragu je moguće pronaći i poneki muzej koji nema veze sa Francom Kafkom. Jedan od takvih je i Muzej seksualnih pomagala u kome se nalaze i dva porno-filma iz 1925. godine. Snimljena su na lični zahtev tadašnjeg španskog monarha Alfonsa XIII. U početku je, vidimo, pornografija bila elitna zabava. Sada to više nije: na internetu se nalaze nepregledne količine pornografskog materijala koji je praktično besplatan. Svake godine ta nepreglednost se uvećava za još nekoliko hiljada pornografskih filmova. Ono što se manje zna jeste da je između 2007. i 2013. godine, samo u Americi, stradalo više od 100 porno glumica (samoubistva, ubistva, droga, sida), te da je prosečni životni vek glumice nešto više od 37 godina.

No, korisnik, je li, ne mora da zna izveštaje sa „bojnog polja ljubavi”. I obično sve to i ne zna. Pornografija danas deluje kao nešto što je oduvek tu. Ukoliko neko pokuša da se buni protiv nje rizikuje da ispadne smešan: pripisaće mu se „zastarela” shvatanja o moralu. Rekonstrukcija odbrane pornografije glasi otprilike ovako: seksualni odnosi su prirodni – pornografija opisuje seksualne odnose – dakle, onaj ko je protiv pornografije, taj je protiv prirode.

Međutim, nije baš tako: pornografija je pre način da se prirodnost seksualnih odnosa zameni njihovim surogatom koji u krajnjem slučaju ima sasvim jasne – uništavajuće – posledice po jednu zajednicu. Drugim rečima: pornografija je trojanski konj. Isprva deluje kao dar, a kada je pustite u svoj život, postajete njena žrtva.

Evo o čemu se radi: jedno američko istraživanje pokazalo je da u 68 odsto slučajeva zavisnost jednog partnera u vezi od sajber-seksa dovodi do toga da partneri izgube interesovanje za seksualne odnose. Drugim rečima, to znači da sajber-seks zavisnik (uglavnom, partner) svoje prirodne potrebe regularno ispunjava uz pomoć raznih oblika internet pornografije. Njegova partnerka pak, postaje višak: pošto ne može da se meri sa porno-zvezdama ni u disciplini „telo”, ni u disciplini „opscenost”ona se oseća izdano, napušteno i beskorisno.

Pošto je dostupna u ogromnim količinama, pornografija danas nije za tinejdžere uvod u seksualnost, već barijera. Uz pomoć nepreglednih količina pornografije kojoj su izloženi, tinejdžeri oblikuju ideal žene: to je porno zvezda A-produkcije. Pred njihove vršnjakinje postavlja se otuda užasna alternativa: ili će se pornografizovati u ponašanju i izgledu, ili će ostati neugledne, nevoljene, marginalizovane. Pristati na pornografizaciju znači pristati na implante – od najjeftinijih do najskupljih – ali isto tako to znači i pristati na jedan životni stil koji nije naklonjen ni ljubavi ni majčinstvu. Naime, pornografija jeste pornografija upravo zato što seksualni čin u njoj nema nikakve veze ni sa ljubavlju ni sa produženjem vrste. Ali zato ima veze s poslom.

Pornografija nije bezazleno prikazivanje nečega što je prirodno. Naprotiv, unoseći u prirodnost seksualnih odnosa nešto neprirodno i hipertrofirano (hipertrofirane delove tela, hipertrofiranu uzbuđenost) ona funkcioniše kao oružje koje ima sasvim jasne zadatke. Prvo, ostvaruje profit: iako je obilje pornografskog materijala besplatno, pornografska industrija u Americi godišnje zaradi između devet i 13 milijardi dolara. Pored ekonomske, tu je i njena politička uloga: ona pacifikuje slojeve koji u lancu distribucije najgore prolaze, jer ih doslovno prazni od napetosti, zatim smanjuje natalitet i uništava dublje i trajnije veze između ljudi. Dakle, kada se sledeći put susretnete s poklonom koji preko torent klijenta besplatno stiže na vaš računar, učinite ono što Trojanci nisu učinili: zatvorite vrata i vodite ljubav sa Helenom.