Poslić sade svuda

Amerikanci stalno razmišljaju o poslu – to je jedna od fraza o američkom biznis duhu. I, zaista, dovoljno je nekoliko sati šetnje po ulicama velikih gradova pa da se shvati da prosečan Amerikanac ima natprosečno razvijen "njuh" za posao.
Evo, recimo, Avenija Pensilvanija u Vašingtonu. U njoj je Bela kuća, između ostalog, tu je i gromadni The Treasury department, i druga zdanja imperije broj jedan u današnjem svetu. Međutim, baš tu je i jedan mali američki čovek rešio da posadi svoj – nekome neprimereni a njemu životno važan biznis!
Napravio je figure od kartona dvojice američkih predsednika Bila Klintona i Džordža Buša. Stojeće figure su u prirodnoj veličini. I on živi od toga što naplaćuje fotografisanje s "kartonskim predsednicima".

Na tabli je čitko napisao: Your camera 6 $ (vaš fotoaparat šest dolara), My camera 8 $. Za svaki slučaj o tablu s cenama okačio je i nekoliko Kodakovih digitalaca, kao i rezervne baterije. Inače, ta, takođe kartonska, tabla mu je jedini prodajni prostor.

On sedi između nekoliko državnih zastava, ozbiljnog je izgleda, poslovan je kako i dolikuje čoveku koji vodi radnju u najbezbednijoj ulici na svetu. U zatvorenoj za saobraćaj Pensilvanija aveniji patroliraju policajci pešaci, biciklisti, motociklisti i automobilisti, sve moguće vrste uniformisanih bezbednjaka, čak neki stoje i na krovu Bele kuće, bezbroj je sigurnosnih kamera. O onim kratko podšišanim, sa slušalicom u uvetu – da i ne govorimo.

Dok smo fotografisali ovaj žilavi primer borbe za život poštenim radom, zapištale su sirene – velikom brzinom pristizala je predsednička kolona. Beli "čistač" s uključenom rotacijom, pa nekoliko praznih trenutaka i onda trougao motocikala iza kojih se izdužuje – crni "linkoln". Iza tamnih stakala "linkolna" sedeo je predsednik SAD Džordž Buš. Kolona je usporila pred kapijom Bele kuće. Prošla je na metar od kartonske "radnje". (I vašeg reportera.)

Ulični fotograf je ustao i pompezno ispravio leđa. Neprimetno je klimnuo predsedniku. Možda je i ovaj njemu. U svakom slučaju se obojica dobro razumeju. Obojici je stalo da jedan drugog ne ometaju u obavljanju poslova. I da se podržavaju. Bez malog nema velikog. Jer šta bi bilo da "kartonske" predsednike proglase povredom ugleda ličnosti, ili da kažu aktuelni predsednik može, ali prethodnik ne, ili nikako jedan pored drugog. Ovako, obojica su zadovoljni. Svako radi svoj posao!

I baš zbog toga, učinilo nam se da je upravo u tom pravu na otvaranje radnje gde god je zgodno mesto za zaradu – tajna ekonomskog uspeha Amerike.