Послић саде свуда

Американци стално размишљају о послу – то је једна од фраза о америчком бизнис духу. И, заиста, довољно је неколико сати шетње по улицама великих градова па да се схвати да просечан Американац има натпросечно развијен "њух" за посао.
Ево, рецимо, Авенија Пенсилванија у Вашингтону. У њој је Бела кућа, између осталог, ту је и громадни The Treasury department, и другa здања империје број један у данашњем свету. Међутим, баш ту је и један мали амерички човек решио да посади свој – некоме непримерени а њему животно важан бизнис!
Направио је фигуре од картона двојице америчких председника Била Клинтона и Џорџа Буша. Стојеће фигуре су у природној величини. И он живи од тога што наплаћује фотографисање с "картонским председницима".

На табли је читко написао: Your camera 6 $ (ваш фотоапарат шест долара), My camera 8 $. За сваки случај о таблу с ценама окачио је и неколико Кодакових дигиталаца, као и резервне батерије. Иначе, та, такође картонска, табла му је једини продајни простор.

Он седи између неколико државних застава, озбиљног је изгледа, послован је како и доликује човеку који води радњу у најбезбеднијој улици на свету. У затвореној за саобраћај Пенсилванија авенији патролирају полицајци пешаци, бициклисти, мотоциклисти и аутомобилисти, све могуће врсте униформисаних безбедњака, чак неки стоје и на крову Беле куће, безброј је сигурносних камера. О оним кратко подшишаним, са слушалицом у увету – да и не говоримо.

Док смо фотографисали овај жилави пример борбе за живот поштеним радом, запиштале су сирене – великом брзином пристизала је председничка колона. Бели "чистач" с укљученом ротацијом, па неколико празних тренутака и онда троугао мотоцикала иза којих се издужује – црни "линколн". Иза тамних стакала "линколна" седео је председник САД Џорџ Буш. Колона је успорила пред капијом Беле куће. Прошла је на метар од картонске "радње". (И вашег репортера.)

Улични фотограф је устао и помпезно исправио леђа. Неприметно је климнуо председнику. Можда је и овај њему. У сваком случају се обојица добро разумеју. Обојици је стало да један другог не ометају у обављању послова. И да се подржавају. Без малог нема великог. Јер шта би било да "картонске" председнике прогласе повредом угледа личности, или да кажу актуелни председник може, али претходник не, или никако један поред другог. Овако, обојица су задовољни. Свако ради свој посао!

И баш због тога, учинило нам се да је управо у том праву на отварање радње где год је згодно место за зараду – тајна економског успеха Америке.