Plaćamo i taksu na žalbu

Da biste recimo utvrdili zbog čega komšije koji žive u stanu istom kao vašem, ali u susednoj zgradi, plaćaju manji porez nego vi morali biste da popunite uplatnicu na iznos od 420 dinara i  priložite je poreznicima zajedno sa reklamacijom.

Na ovo ukazuje čitateljka „Potrošača” koja se našla u takvoj situaciji, negodujući zbog nameta koje država preko Poreske uprave nameće građanima.

–Kada smo dobili rešenja za porez za 2013. godinui prilikom upoređivanja nekoliko rešenja sa komšijama, uvideli smo da postoje drastične razlike u iznosima poreza za slične ili čak potpuno iste stanove. Najgore je što na rešenje svako može da se žaliti ali uz uplatu takse. I šta ako se utvrdi da je Poreska uprava pogrešila, hoće li nam vratiti taj novac – pita čitateljka iz Novog Beograda.

Uz sve to, u paketu sa ostalim izmenama došlo je u međuvremenu i do poskupljenja takse na žalbe. U Poreskoj upravi potvrđuju da se „na žalbu izjavljenu protiv rešenja kojim je utvrđen porez po Zakonu o porezima na imovinu („Službeni glasnik RS“, br. 26/01...47/13) plaća taksa i da je sve do 1. juna ove godine njen iznos bio 380 dinara, a da trenutno one koji nameravaju da podnesu žalbu košta 420.

Na pitanje da li građani i pored toga ulažu žalbe i koliko je budžet prihodovao na osnovu ovih taksi u Poreskoj upravi su nam rekli da nisu u mogućnosti da iznesu takav podatak.

– Poreska uprava ne utvrđuje i ne naplaćuje porez na imovinu, niti je bila nadležna za rešavanje po izjavljenim žalbama na ta rešenja do 31. decembra 2012. godine. Porez na imovinu utvrđuje i naplaćuje lokalna samouprava (od 2007. godine) u čijojnadležnosti je bilo i rešavanje po žalbama sve do kraja 2012. godine. Tek od 1. januara 2013. godine Poreska uprava nadležna je za rešavanje žalbi– ističu u Poreskoj upravi.

Ostvarivanje prava na reklamaciju u Srbiji je i onako u mnogim slučajevima nemoguće, a nametanjem ovakvih taksi dodatno se utiče na pogoršanje položaja građana. Inače pravo na prigovor (i naknadu štete) jedno je od osam osnovnih potrošačkih prava. U trenutku kada 75 kontrolisanih trgovaca u najvećim gradovima ne izdaje fiskalne račune (što svaki trgovac kasnije traži kao dokaz o kupljenoj robi) i kada se u državnim službama naplaćuje takse na žalbu, pitanje je na koji način će građani uspeti da zadovolje to svoje osnovno pravo koje im se na ovaj ili onaj način uskraćuje.

I. Albunović