Faktor sto je čist marketing

1.  Koji je najveći zaštitni faktor?

Ako pravilno upotrebite kremu, faktor 50 nudi maksimalnu potrebnu zaštitu. Kad na policama prodavnica ili apoteke vidite faktor 80, pa čak i 100, u pitanju je samo marketing, kaže Brus Kac, njujorški dermatolog. Kompanije znaju da veći brojevi navode potrošače na pomisao da dobijaju veću zaštitu, ali to nije tačno. Američka agencija za hranu i lekove je čak predložila da se zabrani isticanje faktora većeg od 50.

2. Pravilno nanošenje kreme

Pravilna upotreba se može izraziti formulom 30-20-2-1. Broj 30 se odnosi na minimalan zaštitni faktor, 20 je broj minuta koliko treba da prođe od nanošenja preparata do izlaska na sunce. Izuzetak su kreme sa titanijum dioksidom ili cink oksidom koje su odmah aktivne. Dva se odnosi na broj sati koji sme da prođe bez nanošenja novog sloja, a jedinica se odnosi na količinu – jedna unca kreme ili 28 grama da bi se na celo telo naneo sloj koji garantuje zaštitni faktor s kutije.

3. Kako da krema ne uđe u oči?

Za ljude koji se puno znoje, hemikalije iz sredstva za sunčanje mogu da nadraže oči. U tom slučaju treba na pakovanju tražiti fizičke a ne hemijske blokatore sunčevih zraka. Umesto oktokrilena i oksobenzona trebalo bi tražiti kreme sa cink oksidom ili titanijum dioksidom. Iritaciju može da izazove i parfem koji se dodaje preparatu, pa treba isprobati nekoliko dok se ne nađe prava formula.

4. Koliko dugo „faktor” pruža zaštitu u dnevnoj kremi za lice?

Ukoliko se nećete mnogo znojiti i nećete puno vremena provesti napolju, zaštita bi trebalo da traje dva do četiri sata. U suprotnom, ako provodite ceo dan na plaži ili u bašti, pored redovne kreme sa zaštitnim faktorom potrebna je i posebna, vodootporna sa većom zaštitom za lice. Neke bočice treba promućkati pre upotrebe da bi se pomešali aktivni sastojci.

5. Može li ishrana da pomogne protiv opekotina?

Neki sastojci, posebno fitohemijske supstance, povećavaju sposobnost kože da se odbrani od štetnog delovanja sunca. Jedna studija je pokazala da likopen, pigment iz crvenog voća i povrća, može da spreči oštećenje kože. Druga je pokazala da ljudi koji oralno uzimaju preparate sa alfa i beta karotenoidima (ima ih u narandžastom i žutom voću i povrću) manje izgore na suncu. Ipak, salata ne može da zameni sredstvo za sunčanje.

7. Da li su hemikalije iz krema za sunčanje škodljive?

Mali broj studija je podigao sumnju u apsolutnu bezbednost oksibenzona i retinil palmitata, koji se nalaze u nekim preparatima za sunčanje. Pokazalo se da oksibenzon remeti rad hormona u ćelijama raka, ali kada je proučavan njegov efekat prilikom nanošenja na kožu nije bilo značajnije promene hormonskog statusa. Retinil palmitat je doveden u vezu sa rakom kože kada se nanosio u veoma velikim dozama na miševe. Ne postoji nijedna studija na ljudima koja je pokazala da ovaj sastojak izaziva kancer, kaže Stiven Vang, direktor dermatološke hirurgije u bolnici „Sloun Ketring“ u Nju Džerziju.

8. Da li ću ipak dobiti dovoljno vitamina De?

Kada ste naneli sredstvo za sunčanje, onesposobili ste telo da proizvodi vitamin D, koji je zaslužan za zdravlje kostiju i može da spreči neke vrste raka. Međutim, čak i ljudi koji redovno koriste ova sredstva nikad ne nanose dovoljnu količinu tokom celog dana tako da potpuno onemoguće proizvodnju vitamina De. Čak i ako ste celi namazani, verovatnoća je da će deo UV zraka ipak prodreti. Ako mnogo brinete zbog toga, možete uzimati vitamin De kao dodatak ishrani. Dovoljna je dnevna doza od 600 jedinica.

9. Treba li štititi i kosu?

Sunce može da promeni boju kose, a preparati sa UV filterima ili antioksidansima sprečavaju da boja izbledi ili da vlas izgubi elastičnost. Ako volite svoju boju kose, možete da je sačuvate nekim sprejem sa zaštitnim faktorom. Time se ipak nećete zaštiti od raka, koji se vrlo često javlja na koži glave. Zato je potrebno nositi šešir, savetuju američki dermatolozi.

J. Kavaja

-----------------------------------------------------------

Nema potpune zaštite od zračenja

Kada birate zaštitu odlučite se za onu koja, pored odgovarajućeg SPF faktora, ima oznaku da štiti i od UVA zračenja. Važan savet je i da se zaštitna krema koristi u dovoljnim količinama jer u suprotnom nema efektaKreme za sunčanje su važne za zaštitu kože, ali nijedna od njih ne štiti u potpunosti od štetnih efekata prekomernog izlaganja ultravioletnom zračenju, upozorili su stručnjaci.

Duži boravak na suncu bez zaštite nije preporučljiv, izjavila je Tanjugu dr Vesna Pantić-Palibrk iz Gradskog zavoda za javno zdravlje u Beogradu, dodajući da ultravioletno zračenje može da izazove niz opasnih posledica – od opekotina i ubrzanog starenja kože do smanjenja odbrambene sposobnosti organizma i povećanog rizika od maligniteta kože. Kad je u pitanju izbor krema za sunčanje, treba voditi računa da zaštitni faktor (SPF) bude najmanje 30, rekla je ona, uz napomenu da visina tog faktora nije baš najbolji pokazatelj karakteristika kreme i da zato može da dovede u zabludu da proizvod kompletno štiti od sunca. Dr Pantić-Palibrk je objasnila da se zaštitni faktor odnosi na crvenilo kože, što znači da krema sa oznakom 30 štiti dvostruko bolje nego SPF 15 samo kad su u pitanju opekotine od sunca. Ova linearna veza, međutim, ne postoji kada se poredi apsorpcija UV zraka. Proizvod sa SPF 15 apsorbuje 93 odsto, sa SPF 30 – 97 odsto, a proizvodi sa SPF većim od 50 ne povećavaju bitno ovaj efekat.

Upravo zbog toga Evropska unija je donela preporuke o uvođenju jasnijeg načina obeležavanja stepena zaštite na koji se odnosi. Novi način obeležavanja je još u statusu preporuka, čak i u zemljama EU, izjavila je dr Pantić-Palibrk. U Americi su uvedena nova pravila u deklarisanju ovih proizvoda i mnoge uobičajene oznake više nisu dozvoljene. Istovremeno je uvedena obaveza specifičnog testiranja za svaki proizvod u vezi sa izjavama koje se odnose na zaštitu od sunca. Nova regulativa je stupila na snagu decembra 2012. i uvela je i dodatna ograničenja u smislu, na primer, limitiranja maksimalne zaštitne vrednosti na 50+. Uveden je i termin „široki spektar”, a propisano je da on može da se koristi samo za proizvode koji imaju dokaz da štite od svih vrsta oštećenja kože suncem (UVA i UVB zaštita). Nasuprot ovome, proizvodi koji štite samo od opekotina od sunca, moraju imati specifična upozorenja – karcinom kože/ starenje kože: ovi proizvodi dokazano štite samo od opekotina od sunca, a ne i od karcinoma kože i prevremenog starenja kože. Izlaganje kože suncu povećava rizik od raka kože i prevremenog starenja kože.

Ograničenja su uvedena i kod oznaka „vodootporne” tako da na pakovanju može da bude navedeno ili 40 minuta ili 80 minuta.  „Kada birate kremu, preporuka je da se odlučite za onu koja, pored odgovarajućeg SPF faktora, ima oznaku da štiti i od UVA zračenja”, izjavila je dr Pantić-Palibrk. Ona je dodala da je veoma važan i savet da se zaštitna krema koristi u dovoljnim količinama. Prema podacima stručnjaka, potrošači u proseku koriste dvostruko manju količinu kreme, čime umanjuju zaštitu čak i za više od pola.  – Za zaštitu celog tela odrasle osobe prosečne visine potrebno je utrošiti oko 35 grama kreme ili oko šest kafenih kašičica, pa je pakovanje od 200 grama dovoljno za samo pet-šest mazanja”, rekla je dr Pantić-Palibrk i podsetila da kremu treba ponovo naneti posle svakog kupanja, plivanja ili brisanja peškirom, s tim što se ponovljenom primenom ne može produžiti preporučeni boravak na suncu. Ona je naglasila da je za zaštitu najvažnije da se između 10 i 16 sati što manje boravi na suncu i da se, uz laganu odeću koja prekriva veći deo tela, koriste šeširi i naočare za sunce. Posebno treba voditi računa da se bebe i mala deca ne izlažu direktno sunčevim zracima. Govoreći o rasprostranjenim zabludama, dr Pantić-Palibrk je istakla da su maslinovo i druga prirodna ulja vrlo korisna za negu kože, ali da ne štite od sunčevih zraka.