Ulazak Hrvatske sedmo proširenje EU

BEOGRAD – U istoriji Evropske unije do sada je bilo šest proširenja tokom kojih se pridruživala jedna ili više evropskih zemalja često u dužim razmacima, a najveće proširenje je bilo 2004. godine.

Od postavljanja temelja Evropske unije pre više od 60 godina broj članica je porastao sa prvobitnih šest potpisnica Pariskog ugovora na 27 članica, a sa ulaskom Hrvatske u EU 1. jula povećaće se na 28.

Ulazak Hrvatske će za Uniju predstavljati sedmo proširenje.

Današnju EU je osnovalo šest zapadnoevropskih zemalja, a njeni temelji su postavljeni Pariskim ugovorom, kojim je osnovana Evropska zajednica za ugalj i čelik, piše portal EurAktiv Srbija.

Pariski ugovor su 18. aprila 1951. godine potpisale Belgija, tadašnja Zapadna Nemačka, Francuska, Italija, Luksemburg i Holandija.

Te zemlje su Rimskim ugovorom iz 1957. godine uspostavile Evropsku ekonomsku zajednicu (EEZ) koja je Mastrihtskim ugovorom iz februara 1992. preimenovana u Evropsku uniju.

Prvi krug proširenja bio je 1. januara 1973. kada su EEZ pristupile Velika Britanija, Irska i Danska.

Nakon toga Uniji se pridružuju zemlje na jugu Evrope: Grčka 1. januara 1981. godine i Španija i Portugalija 1. januara 1986. godine.

U četvrtom krugu proširenja 1. januara 1995. EU su pristupile Austrija, Finska i Švedska i broj članica se povećao na 15.

Nakon tog proširenja EU je obuhvatila govoto celu Zapadnu Evropu, a o tih 15 članica se nakon novih proširenja govorilo i kao „starima članicama”.

Na sledeće proširenje se ponovo čekalo gotovo 10 godina da bi 1. maja 2004. Uniji pristupilo 10 članica, a Unija proširila uglavnom na istok Evrope.

EU su tada pristupile Slovenija, Slovačka, Češka, Poljska, Litvanija, Letonija, Estonija, Mađarska, Kipar i Malta, a to je najveće do sada proširenje po broju zemalja i stanovnika.

Poslednje proširenje je bilo 1. januara 2007. kada su EU pristupile Bugarska i Rumunija.

Naredni ciklus proširenja EU bi trebalo da ide u smeru jugoistoka Evrope - na zemlje Zapadnog Balkana i Tursku, i na krajnji severozapad, ali je Island koji ima status kandidata u međuvremenu odustao od pridruživanja EU.

Zemlje kandidati za članstvo u EU su Srbija, Crna Gora, Makedonija i Turska, a potencijalni kandidati Bosna i Hercegovina i Albanija.

Nezivesno je kada će uslediti naredni krug proširenja, pošto je pristupanje EU višegodišnji proces tokom koga zemlje moraju da sprovedu reforme i usvoje standarde i pravu tekovinu EU.

Pored toga, u EU je proteklih godina opao entuzijazam u pogledu proširenja delom zbog iskustva sa proširenjima u prvoj deceniji 21. veka a delom zbog ekonomske krize koja je Uniji nametnula potrebu unutrašnjih reformi.

Šulc: Ulazak Hrvatske u EU nije čarobna palica za krizu

Predsednik Evropskog parlamenta Martin Šulc izjavio je da putuje u Zagreb da bi proslavio istorijski događaj ulaska Hrvatske u Evropsku uniju, ali je i ukazao da to neće doneti nikakav čarobni štapić za rešenje krize u toj zemlji.

Šulc je rekao da će Hrvatska dobiti sredstva iz fondova (EU) da izgradi puteve, očisti prirodnu i životnu sredinu, pospeši istraživanje i razvoj, a EU će pomoći mnogim ljudima da se izvuku iz bede i osavremene privredu.

Predsednik Evropskog parlamenta podvukao je da je dobra vest kad se porodica uvećava, naročito evropska porodica vrednosti, predana demokratiji, pravdi i vladavini prava.

„Evropa”, dodao je Šulc, „čini još jedan važan korak ka ponovnom ujedinjenju, a EU je od osnivanja bila obećanje za mir”.

„A za Zapadni Balkan, područje koje je samo pre nekoliko godina gurnuto u stranu i razoreno ratom, Evropa je postala magnet mira i promene”, zaključio je evropski zvaničnik.