Neću se baviti revanšizmom

Vladislav Šćepanović (1971), slikar, vanredni profesor na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu pre nedelju dana preuzeo je dužnost v. d. direktora Muzeja savremene umetnosti u Beogradu (MSUB). Kao slikar Šćepanović je između ostalog prepoznatljiv po kontroverznim portretimaBin Ladena, Zvezdana Jovanovića, Radovana Karadžića, Sadama Huseina, Slobodana Miloševića, Arkanakoji iznad glava imaju oreole svetaca.

Ni njegov izbor na mesto v.d. direkotra MSUB nije prošao bez kontroverzi. Podsetimo, Upravni odbor muzeja sastao se 23. aprila i ta sednica je prekinuta zbog žučne rasprave tokom koje nijedan od tri prijavljena kandidata (Branislava Anđelković Dimitrijević, Slobodan Kaštavarac i Vladislav Šćepanović) nije dobio većinu glasova. Završna sednica, koja je bila planirana za 7. maj, otkazana je zbog bolesti predsednika tog tela Mihajla Petkovića, pa je granica od trideset dana od dana raspisivanja konkursa, do kada direktor mora da bude izabran, probijena. Tražena je potom i ostavka predsednika Petkovića. Situaciju je presekao Bratislav Petković, ministar kulture, i Vladislava Šćepanovića postavio je na mesto v. d. direktora nakon neuspelog konkursa.

Kako gledate na to što na sadašnju poziciju niste izabrani na konkursu već ste imenovani odlukom ministra Petkovića?

Tok konkursa ne bih komentarisao jer sam bio jedan od učesnika: nisam bio prisutan i imam informacije iz druge ruke. Očigledno su neki međusobni konflikti doveli do njegove propasti. Verujem da je ministar Petković iskoristio svoje zakonsko pravo imajući u vidu dve stvari: da je cela priča dugo trajala i da sam u datom trenutku imao najbolje kvalifikacije i program. Sigurno je da su osamnaestogodišnje iskustvo u polju pedagogije, doktorat na temu teorije umetnosti i medija i umetnička praksa, postavka i organizacija izložbi bili moja najbolja preporuka. Pored svega što je pratilo konkurs, kolektiv me je dočekao u prijateljskoj atmosferi i nikakve probleme u tom smislu nemam.

Kada govorite o motivima dolaska u muzej, pominjete izazov i želju da tu instituciju repozicionirate na umetničkoj sceni, uprkos dugogodišnjim problemima, posebno sa zgradom. Kako ćete to postići?

Neću se baviti ni revanšizmom, ni dekonstrukcijom nečega što je već postavljeno. Sagledaću sve što je dobro i potrudiću se da postojeću strukturu zadržim i motivišem svakoga ko je ovde zaposlen. Ovogodišnji program obogatićemo dodatnim izložbama u Salonu muzeja i našem legatu – retrospektivom dela Đorđija Crnčevića, izložbom crteža Simonide Rajčević i postavkom radova Nikole Kolje Božovića. Smatram da mora više da se izlaže, na polju slikarstva, grafike i skulpture, ali i novih medija i novih formi.  Digitalizovaćemo dokumentaciju, unaprediti sajt i otvoriti virtuelni muzej i postavke. U planu su i formiranje dvojezičnog internet radija i televizije. Bitno je iskoristiti virtuelni prostor koliko god je to moguće kad smo već fizički limitirani. Sve će ovo, nadam se, za koji dan da usvoji i Upravni odbor.

Koliko će rebalans republičkog budžeta, kojim je umesto 266,4 miliona dinara muzeju ove godine pripalo 124, 6 miliona, otežati obnovu zgrade na Ušću?

Ministarstvo će oformiti radno telo koje će se pozabaviti time šta bi tačno trebalo uraditi kada je zgrada u pitanju. Posebna konsultantska kuća uradiće procenu i plan i kada se to završi trebalo bi da počnu radovi. Za tu procenu biće potrebno oko mesec dana i zato apelujem na ministarstvo da sa tim što pre počne, jer ako zakasnimo i u septembru ne počnemo radove, može da se desi da nam i te pare propadnu, to jest da ni njih ne iskoristimo. Ukoliko bi sve teklo po planu zgrada bi mogla da proradi početkom 2015.

Kada je nabavka novca koji nedostaje u pitanju, najavljujete i pokretanje donatorskog sajta...

Pokušaćemo da na taj način potražimo solidarnost ostalih muzeja savremene umetnosti u svetu, da sa njima napravimo kontakt kako bi nam pomogli u sakupljanju donacija. Cilj nam je da animiramo i našu emigraciju, da ih pokrenemo na akciju, kao i naše bogate sugrađane. Ne možemo se oslanjati samo na državu.

U svom likovnom izrazu poznati ste po političkom aktivizmu i hodu po ivici. Bili ste predsednik Srpsko-iranskog prijateljstva, služite se i farsijem. U profesuri ste dugo. Koliko će za sve to sada biti mesta?

Ne mnogo, skoro nimalo. Sa Irancima već izvesno vreme nisam u priči. Afirmacije na svim tim poljima bilo je i previše, sad je došlo vreme da učinim nešto konkretno za širu zajednicu. Do sada sam dosta uradio, balansirao između radikalnog realizma i pop-arta, bavio se graničnim temama, izložbe su mi bile i zabranjivane. Što se tiče stvaranja – pauziraću. Kako i u profesuri. Potpuno ću se posvetiti muzeju.

Milica Dimitrijević