Generacija iz pedeset i neke

Strah od pedesetih uvukao se u kosti mnogih. Jer, na svakom koraku može im se desiti da se osete nepoželjnim, pre svega na poslu, gde nisu baš u stanju da trče sve bržu trku s mladim i stručnim kolegama. Podsetiće ih da su generacija koja je vladala digitronom, a sada se traže oni kojima kompjuter i, recimo, berzansko poslovanje nisu "jednačina s dve nepoznate".
Pripadnici generacija iz pedeset i neke su ljudi najmasovnije zastupljeni u statističkim godišnjacima, jer su rođeni u neka mirnija i poletnija vremena, kada je natalitet takoreći bujao sam od sebe. Kada nije bilo važno što nema papirnih pelena, dečjeg mleka iz kutije, voćnih kašica ili raznih "maža" za bebinu nežnu kožu.

Nekada je tim današnjim pedesetogodišnjacima bilo omogućeno lepo, besplatno školovanje, putovanja bez viza, a kada se zaposle mogli su da računaju na siguran posao do penzije. Međutim, stigli su na prag kapitalizma koji sa socijalizmom ima zajedničko jedino poslednjih šest slova. Posao se lako gubi a teško nalazi, gazde traže nove ljude za nova vremena, znanje stranih jezika, rad na računaru i ostale tehnološke veštine koje su mnogo bliže mlađima.

Pedesetogodišnjake neće ni u banci dočekati raširenih ruku izraze li želju da podignu stambeni kredit i, posle silnog podstanarskog staža, konačno dođu do svog krova nad glavom. Ne, ne, neće moći, gornja starosna granica je 45. godina, jer veliko dugovanje valja vraćati, redovno naravno, a oni koji su načeli šestu "banku" nisu baš klijenti od poverenja. Da bi se pedeset ili sto hiljada evra vratilo za deset ili petnaest godina neophodna im je baš dobra plata, a ona se u slučaju tumbanja u firmi i podmlađivanja može začas izgubiti.

Gazda privatizovane ili nove firme prednost će dati mladom i lepom osoblju s naramkom diploma: fakultetskom, s kursa kompjutera, seminara u Barseloni i Cirihu, potom stranog jezika, vozačkom dozvolom… Za sve one koji se u taj kliše ne uklapaju – poslodavac će već smisliti "neverovatno dobar" socijalni program. Ko ga ne prihvati, otići će kasnije sam, praznih ruku. Pa šta manje zaboli.

A kad se taj nevoljnik u pedeset i nekoj konačno suoči s otkazom, prst na čelu može da drži danima. Ponajmanje će ga utešiti konkursi i oglasi za posao. Tamo su uglavnom poželjni oni do 35. godine, ponekad – uz mnogo sreće – i do 45. godine, ali s već pomenutim naramkom diploma. Zreo čovek bez posla postaje nepoželjna kategorija. U preduzeću, a i kod kuće, jer ko bi poželeo nervoznog tatu koji nema da tutne kintu sinu ili kćerki za večernji izlazak, ne može da natankuje gorivo u automobil, koji sedi po ceo dan pred televizorom, čita besplatne novine pokupljene kod autobuske stanice i hukće od muke. Svakog dana.

Šta na ovakav život otpisanih pedesetogodišnjaka kažu nauka i statistika? Statistički godišnjak Republičkog zavoda za statistiku pokazuje da je, po popisu iz 2002, ljudi u dobu od 30. do 35. godine bilo 476.447 (s tim što su u maloj prednosti žene), a onih od 50. do 54. godina 571.353 (opet nešto brojnije žene). Dakle, ovih sa generacijskim problemima ima više, a niko ih nije željan. Čak ni jedna velika kozmetička kuća koja pravi kreme za "peglanje bora". U katalogu su pobrojani svi proizvodi uz opis delovanja, samo se na poslednjoj strani vidi da računaju na korisnike do pedeset godina. Posle toga, valjda, bore nisu više ni za peglanje.

Ali, zato pedesetogodišnjake i one ostale starije povremeno u časopisima za zdrav život sačeka neki od saveta za zaboravljanje datuma rođenja u krštenici. Recimo, da češće posećuju stomatologa i vode računa o zdravlju zuba, da zaborave na alkohol, da praktikuju žustre dvadesetominutne šetnje koje će im obezbediti fizičku kondiciju, da prestanu sa držanjem dijete, jer se priroda pobrinula da posle 35. godine, posebno žene, dobijaju godišnje po kilogram koji "ostaje trajno". I ono što će nekima konačno izmamiti osmeh na licu: posle dolaska s biroa za zapošljavanje – okretanje seksu. Aktivan seksualni život može "skinuti" i do 12 godina, kažu istraživači fenomena starenja na Kraljevskom edinburškom institutu. Živahni pedesetogodišnjaci, koji često vode ljubav, dugovečniji su i deluju mlađe. Dakle, strasni zagrljaji i neprospavane noći produžavaju mladost, pa kad već nema posla…

I Erika Džong se svojevremeno sa sličnim pobudama bavila pedesetim, samo što je strahovala da li će tada moći da radi "ono", a našim ljudima je stalo da i u pedesetim imaju platu i da premoste 15 godina do penzije. U punoj snazi, s mnogo iskustva i poprilično zdravi, kako to tvrde lekari.

-----------------------------------------------------------

Stara vremena

Između pedesete i šezdesete godine prošlog veka, kada je natalitet bujao, i u novinama se između redova "video" elan kojim je nadoknađivana nemaština. Dok su rode radile u tri smene, u oktobru 1952. godine u centru pažnje Beograđana bio je "industrijski basen nadomak Beograda", u septembru 1955. Jugoslovenska železnica je za 90 milijardi nabavila nove električne motorne vozove i vagone. Godine 1957, 2. jula, ako je verovati novinarima, "Milioni Amerikanaca su slušali predsednika Tita" koji je dao intervju tamošnjoj televiziji. Mada, čitamo sa požutelih stranica, još 1955. je bilo planirano dvogodišnje građenje novog Pančevačkog mosta po projektu "Goše" iz Smederevske Palanke i ništa. Posleratni elan se izgubio, bebi bum prošao i sve se promenilo, osim mosta preko Dunava.

Rajna Popović

-----------------------------------------------------------

Zreli, a zdravi

Pedesetogodišnjaci se dobro drže: nisu tačne priče da obolevaju više od mlađih ili starijih od sebe

Pedesetogodišnjaci u Srbiji se, prema podacima iz Zdravstveno-statističkog godišnjaka Republike Srbije za 2005. godinu, bar što se zdravlja tiče, dobro drže, odnosno boluju u skladu sa očekivanim procentom određenih bolesti za pomenutu starosnu dob. Dakle, nisu tačne priče da su naši pedesetogodišnjaci slomljeni pod teretom teških godina i stresa i da više obolevaju od mlađih ili starijih od sebe. Naprotiv, može se reći da je reč o zrelom dobu, ali da ljudi u pedesetim nisu za otpisivanje, bar prema opštem utisku o zdravlju. Jer, od infarkta, na primer, 2005. godine u celoj Srbiji umrla je 1.041 osoba u starosnoj dobi od 50 do 59 godina , a zbog popuštanja srca još dve stotine ljudi. Ukupno, u starosnoj dobi od 50 do 54 godina u Srbiji je umrlo 4.786 osoba, a onih koji su bili pet godina stariji - 5.886.

Među deset najčešćih uzroka smrti među pedesetogodišnjacima vode, nažalost, zloćudni tumori pluća, zatim srčana oboljenja, a potom slede krvavljenja mozga i moždana kap. Od ukupnog broja umrlih od tumora 26,19 odsto činili su ljudi u pedesetim, a od ukupnog broja umrlih u Srbiji infarkt je bio uzrok u nešto manje od 15 odsto slučajeva, posmatrano u istoj starosnoj grupi.