Buš pobedio Kongres

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 25. maja – Izvršne i zakonodavne vlasti SAD ublažile su međusobne razlike u pristupu ratu u Iraku, a zaoštrile zahteve prema vladi u Bagdadu. Veće ustupke učinio je, pri tom, Kongres nego Bela kuća, iako se njena strategija na frontu sve više ovde osporava.

Sinoć postignutim kompromisom, Kongres je odobrio još oko 100 milijardi dolara za finansiranje vojnih akcija na tom – kao i na avganistanskom – bojištu, odustavši od zahteva da se propišu rokovi za povlačenje američkih trupa. Zauzvrat, administracija je samo pristala da se liderima Iraka zapreti da bi mogli da ostanu bez američke potpore ako do septembra ne pruže dokaze da su bitno popravili tamošnju sada košmarnu situaciju.

Ishod predstavlja pobedu, makar privremenu, predsednika Džordža Buša u duelu s domaćim oponentima. Praktično je dobio što je i tražio, a ostaje mu i pravo da proceni stepen ostvarivanja zadataka postavljenih Bagdadu.

Do ovakvog rezultata došlo se posle Bušovog veta na prethodni zakon kojim su kongresmeni zahtevali da glavnina američkih snaga počne da napušta Irak 1. oktobra, a da odlazak okonča do sledećeg 1. aprila. Šef države je upozorio i da će uvek staviti veto na propise kojima se ograničava američko vojno prisustvo na glavnom frontu, jer takvo oročavanje smatra "davanjem podsticaja neprijateljima".

U svojim zahtevima mogli su da istraju i demokrati, koji imaju prevlast u oba doma parlamenta, ali su popustili pred činjenicom da bi republikanci i deo javnosti mogli da im prebace da američke vojnike ostavljaju na cedilu. Popustljivosti su doprinele i okolnosti da se u ponedeljak obeležava Dan sećanja, posvećen poginulim ratnicima, kao i da taj patriotski povod donosi i – produženi vikend, na koji kongresmeni mogu da krenu već danas.

Za postignuti kompromis nisu glasali mnogi od demokratskih prvaka – predsedavajuća Predstavničkim domom Nensi Pelosi, kao i pretendenti za izborno osvajanje Bele kuće Hilari Klinton i Barak Obama. Oni obećavaju da će nastaviti zalaganje za povlačenje trupa iz Iraka, pogotovu ako Bagdad ne ispuni postavljene mu zahteve. Od premijera Nurija al Malikija zatraženo je, uz ostalo, da pokaže "napredak u nastojanju da se postigne nacionalno pomirenje, da izdejstvuje zakon za razoružavanje neregularnih sektaških milicija, da obezbedi zaštitu svih verskih i nacionalnih zajednica i dogovori raspodelu prihoda od nafte", koje je mnogo više u područjima pod kontrolom šiita i Kurda nego u oblastima gde prevladavaju razvlašćeni suniti.

Te poželjnosti su zasad prilično daleko od ostvarenja. Haos u Iraku ne jenjava i odnosi sve više života, naročito nedužnih stanovnika.

U Americi, istovremeno, raste nezadovoljstvo građana ratnom strategijom Vašingtona, proizlazi iz danas objavljenih rezultata ankete "Njujork tajmsa" i Si-Bi-Esa. Za povlačenje trupa iz Iraka izjasnio se 61 procenat ispitanika, a čak tri četvrtine je reklo da na tom frontu "stvari idu loše".