Rajna Dragićević – lekcija iz etike

Dragi moji studenti, poštovane kolege, budući profesori*,

Na dan kada smo proslavljali vaše apsolventsko veče, odložen je maturski ispit malih maturanata jer su se testovi koje je trebalo da popunjavaju pojavili u javnosti. Ovaj događaj samo je jedna od brojnih manifestacija urušenosti našeg prosvetnog sistema, kao i društvenog sistema u svim oblastima. Dolazeći na vaše veče i gledajući vas onako doterane, nasmejane, mlade i pune pozitivne energije, razmišljala sam o tome hoćete li uspeti da zadržite taj optimizam i kada diplomirate i kada se suočite s niskim platama, nedovoljnim uvažavanjem profesorske profesije, prilično nezainteresovanim učenicima, roditeljima koji su uvek na strani svoje dece (čak i ako je to na njihovu štetu), različitim pritiscima i omalovažavanjem. Mnogo toga oko vas ubijaće vam motivaciju.

Ipak, ako mene pitate, na listi vrhunskih zanimanja nalaze se sledeća: profesor, lekar, advokat, sudija, inženjeri, još jednom, profesor. Ako pitate sve roditelje ovog sveta čime bi želeli da se njihova deca bave, odgovoriće vam na isti način.

Raznorazni nepismeni i polupismeni ljudi danas sebe olako mogu nazvati nekakvim pi-arovima ili menadžerima, neobrazovane voditeljke sebe zovu novinarkama, a folk-pevačice umetnicama, da i ne govorim o art direktorima, biznis konsultantima, bek-ofis administratorima, velnes konsultantima, ivent koordinatorima, kopi-print operaterima, marketing konsultantima, ofis-asistentima, portfolio-menadžerima, produkt dizajnerima. Iza zvučnih naziva zanimanja najčešće se kriju foliranti koji misle da se ugled može steći preko noći, kriju se oni koji nisu imali izdržaj da završe fakultet koji su započeli, oni koji menjaju zanimanja i profesije kao prljave čarape. Nemojte zaboraviti da se profesorom, lekarom ili sudijom niko ne može samoprozvati.

Ponosite se svojim zanimanjem koje se može steći samo upornim, vrednim radom, odricanjem, nespavanjem i višegodišnjim samosavladavanjem i samoodricanjem. Ne dozvolite da vam bahati, hvalisavi i samouvereni vlasnici raznoraznih restorana, firmi, privatnih aviona, luksuznih stanova drže lekcije o uspehu, jer vi ste profesori, a oni su samo vlasnici kvadratnih metara!

Pokušavaju da omalovaže profesorsko zanimanje... Imajte na umu to da ste vi čuvari dostojanstva svoje profesije. Zvanje profesora stiče se sa puno truda, ali još više muke treba uložiti u znanje kako nositi tu važnu titulu. Vodite računa o načinu na koji se ponašate i kada niste u školi, razmišljajte o svom odevanju, stavu, odnosu prema kolegama, prema učenicima i njihovim roditeljima. Ako sebe srozate u sopstvenim očima, onda će vas i okolina gledati sa omalovažavanjem. Budite ponosni, samouvereni, budite spremni da učite i da se doživotno usavršavate, jer vi ste profesori!

Volite svoje učenike. Upoznajte ih sa onim plemenitim što nose u sebi, a čega često nisu svesni. Izvucite ono najbolje iz njih. Podignite im ugled u njihovim sopstvenim očima. Nipošto im ne poklanjajte ocene, ali im stalno omogućavajte da poprave ocene koje imaju. Prepoznajte i poštujte njihov trud. Pokažite im da mogu biti uspešni ako rade. Ne ubijajte im volju. Profesorski autoritet ne stiče se preteranom strogošću i samovoljom, već pravednošću i nedvosmislenim dogovorom kojeg obe strane treba da se pridržavaju. Hvalite najbolje jer ćete time inspirisati i ostale da se potrude i ponekad budu najbolji. Pružajte šansu mnogima da ponekad budu najbolji. Nemojte biti drugari sa svojim učenicima i pokušavati da im se na taj način približite. Vi treba da postavljate pravila u svojoj učionici, da određujete granice, da držite konce u svojim rukama, jer oni su učenici, a vi ste profesori!

Ne zaboravite da ćete predavati glavni predmet, prvi u rubrici u Dnevniku, i da ćete sa svojim učenicima provoditi više vremena od svih ostalih profesora. Vaš uticaj na učenike biće najvažniji. Budite svesni te odgovornosti. Kao profesori srpskog jezika, vi ste čuvari našeg jezika i kulture. Učite učenike da vole svoju zemlju. Često se može čuti kako profesori svojim najboljim učenicima savetuju da što pre odu odavde. Počelo je da se podrazumeva da je najbolji uspeh u školi sigurna propusnica za odlazak iz Srbije. Hajde da preokrenemo perspektivu! Ukažite najboljim učenicima na to da treba da ostanu u Srbiji jer će joj, kao najbolji, pomoći da se oporavi i postane bolje mesto za život. Ne dozvolite im da odu i da prepuste zemlju svakojakom ološu! Zacrtajte im kao životni zadatak da se bore protiv živog blata u koje tonemo. Usadite im osećaj za društvenu odgovornost i objasnite im da ovu zemlju niko ne može očistiti osim njih. Ako se potrudite, videćete da će vas đaci poslušati, jer vi ste profesori!

Budite uvereni da seme svih ekonomskih, političkih, kulturnih, moralnih reformi u ovoj zemlji može da proklija samo u porodici, ali i u vašoj učionici, i to upravo na časovima srpskog jezika i književnosti! Zato se trudite da budete uzor svojim učenicima. Krenite u rat protiv svih starleta, sponzoruša, pevačica, manekenki, tajkuna, biznismena i pobedite ih. Vi im morate postati orijentaciona tačka, svetionik u životu! Za taj rat imate 45 minuta dnevno skoro svakog radnog dana, a to nije malo. Pobedićete tako što ćete dati sve od sebe da sadržaje koje treba da predstavite svojim učenicima učinite zanimljivim, uzbudljivim, svežim. Uspećete u tome samo ako mnogo znate, ako volite ono što radite i ako ste posvećeni. Učenici to mogu da prepoznaju, i to nepogrešivo. Ne obazirite se na činjenicu da se neke vaše kolege ne pripremaju za časove, da mnogi ništa ne rade, a primaju platu, ne obazirite se na trulež oko sebe i ne predajte mu se! Neka vaš čas bude oaza znanja u sveopštoj pustinji, svetla tačka u mraku, zrno smisla u besmislu. Vi imate misiju: ako uspete da povratite autoritet škole i znanja (a to se ne može postići nijednim zakonom, već entuzijazmom profesora), padaće kao domine sve prepreke ka boljem životu u Srbiji. Od časa srpskog do ekonomskih reformi! Od časa srpskog do borbe protiv korupcije! Od časa srpskog do kosmosa!

Vaša moć je ogromna i vaš zadatak je od strateškog značaja. U tome je razlika između vas i raznoraznih menadžera, konsultanata, koordinatora, administratora, operatera, bogatih vlasnika lokala i ostalih eksperata za prodavanje magle. U njihovim rukama su projekti, lokali, avioni i kamioni, a u vašim rukama je budućnost ove zemlje. Nikada nemojte zaboraviti: vi ste profesori!

*Prof. dr Rajna Dragićević održala je ovaj govor 19. juna 2013. godine na apsolventskoj večeri svojim studentima

Hoće li govor profesorke pokrenuti vrednosni zamajac?

BEOGRAD - Govor profesorke Rajne Dragićević studentima, u kojem ukazuje na važnost profesorske profesije za prave vrednosti svakog društva, izazvao je veliku pažnju na društvenim mrežama, a sagovornici Tanjuga ocenili su da su njene poruke upozoravajuće da je trenutak da inteligencija, umetnici, stvaraoci, ponovo pokrenu vrednosni zamajac.

Profesorka beogradskog Filološkog fakulteta Rajna Dragićević održala je motivacioni govor budućim profesorima na apsolventskoj večeri, a Tanjugu je kratko prokomentarisala da se neprijatno oseća zbog toga što je njen govor izazvao tako veliku pažnju.

„Ne bih da dajem izjave, jer znam da će one pridoneti daljem rasplamsavanju strasti. Želela bih da se ovo završi. Sve što sam htela da kažem, rekla sam u tekstu”, navela je profesorka.

Psiholog Žarko Trebješanin smatra da je govor upozoravajući i da njegove poruke pre svega imaju nameru da ohrabre buduće prosvetne radnike, kojima je i namenjen i učvrsti ih u osećanju da imaju misiju i da im neće i biti lako da se bore za istinske vrednosti.

Međutim, ljudi su se izgleda nekako saživeli sa moralnim krahom pa im zvuči disonantno svaki takav glas razuma, rekao je Trebješanin Tanjugu, navodeći da ne razume ocenu u pojedinim komentarima da je govor zapravo kultur-snobizam.

„Ja ne razumem šta znači kultur-snobizam”, rekao je Trebješanin zabrinut što se, kako kaže, i ljudi koji bi trebalo da se bave duhom, ustvari bave sitnim vrednostima, bez kritičkog odnosa prema primitivizmu.

Ako neko ima nešto protiv ovih poruka, onda to zbilja govori da su itekako urušene prave vrednosti, rekao je prof. Trebješanin i naveo da je govor njegove koleginice lep, dostojan antičke retorike.

Profesorka Milena Dragićević Šešić takođe smatra da je govor odličan, jer je, kako kaže, vratio snagu profesiji koja je počela da biva skrajnuta, a ključna je u svakom društvu.

„Krajnje je vreme da počnemo vrednovati profesije koje se razlikuju od drugih zanimanja po tome što imaju etički kodeks, odgovornost da rezultat njihovog rada bude u funkciji društvenog razvoja.

„Pozitivno vrednujem njen govor jer pledira na odgovornost te profesije za prenošenje društvenih vrednosti”, rekla je Dragićević Šešić Tanjugu smatrajući da je poenta u jačanju značaja profesure.

Profesorka podseća i da su vrednosti uvek tu, ali da su često i dugo prikrivene.

„Postoje periodi kad se sve svede na kocku, gladijatorstvo, ali linija ide i na gore, pa je sada trenutak da umetnici, stvaraoci, inteligencija ponovo pokrenu vrednosni zamajac”, istakla je ona navodeći da je govor odličan, primeren trenutku i slušaocima, budućim profesorima osnovnih i srednjih škola.