Slaba ponuda turističkih kredita

Iako je prethodnih godina u ponudi banaka bilo turističkih kredita, mala potražnja za njima dovela je do toga da samo jedna banka trenutno ima u ponudi namenske turističke kredite.

Zbog toga, u nedostatku gotovine za plaćanje godišnjeg odmora, mnogi potežu za kreditnim karticama, dozvoljenim minusom, čekovima ili običnim gotovinskim kreditima koji su uvek skuplja varijanta. Glavno pitanje koje se u takvoj situaciji postavlja je – koliko to povećava troškove i koliko iznose kamate za ovakvo finansiranje letovanja.

Što se dozvoljenog minusa u banci tiče, prosečna kamatna stopa je oko 36 odsto godišnje, što znači da bi onaj ko uspe da minus od 50.000 dinara vrati banci u roku od dva meseca, platio na ime kamate oko 3.000 dinara. Međutim, to se retko desi, pa klijent banke uđe u začarani krug korišćenja minusa u toku cele godine, što povećava cenu kamate.

Iako u ponudi banaka postoji nekoliko vrsta kredita koji mogu da se iskoriste za plaćanje letovanja, čak i namenski turistički krediti, čekovi i kartice su ipak nezaobilazne opcije.

Kod čekova je najvažnije to što je aranžman moguće platiti na rate i to bez kamate. Neophodno je otići u banku i tražiti dovoljan broj čekova. Ali, kako se onisve češće koriste u svrhu pukog preživljavanja, od agencije treba tražiti profakturu na kojoj će biti navedeno da se plaćanje aranžmana obavlja čekovima na rate određene poslovne banke.Ovakva profaktura je odlično pokriće da vam banka izda dovoljan broj čekova, jer se vrlo često povode nepisanim pravilom da izdaju čekove shodno količini novca koji klijent trenutno ima na računu.Naravno, ne treba zaboraviti ni činjenicu da čekove ne izdaju sve poslovne banke na tržištu Srbije, a one koje ih izdaju, to čine samo za klijente koji primaju zaradu u toj banci ili uz novčano pokriće.

Kreditne kartice su često najskuplji bankarski proizvod koji postoji, ali neke od njih nude mogućnost plaćanja karticom na rate i to bez kamate kod pojedinih prodavaca. Stoga je neophodno raspitati se kod banke kod kojih turističkih agencija je moguća ova usluga. Celokupan iznos koji je plaćen automatski će biti podeljen na jednak broj rata (i do 12 rata) sa uvek istim datumom dospeća plaćanja. Dakle, potrebno je imati dovoljno novca za prvu ratu koja se skida odmah sa računa, i tačnog datuma svakog narednog meseca na računu imati iznos za naplatu. U suprotnom, banka ima pravo da obračuna kamatu, a kamate na kreditne kartice iznosei više od 30 odsto godišnje.

Sledeća opcija su krediti. Ograničavajući faktor ionako slabe ponude turističkih kredita je taj što kod ovih kredita nema dodatnegotovine za troškove na odmoru. Namenskim turističkim kreditima (mada u ovu svrhu mogu poslužiti i klasični potrošački krediti) plaća se isključivo aranžman direktno agenciji ili hotelu i to po osnovu profakture.Za kredite u evrima potreban je depozit ili učešće, dok za kredite u dinarima ova stavka nije neophodna. Najveća razlika je u tome što su dinarski krediti skuplji u odnosu na kredite u evrima.

Važno je napomenuti i da onome ko ide na odmor u sopstvenom aranžmanu, potrošački ili turistički kredit ne može biti od nikakve koristi. Isto tako, ko kupuje aranžman od neke agencije, akasnije planira i izlete koji ne ulaze u cenu, za njih će morati sam da plati, jer to ne može da uđe u kredit. Stoga se mnogi odlučuju da gotovinskim kreditom plate letovanje.