Hosteli šansa za biznis

Srbija postaje sve privlačnije turističko odredište za mlade, koji se već ovih dana sa rančevima na leđima i mapama u rukama mogu videti na ulicama Beograda. Manifestacije poput Egzita, Guče, Beogradskog festivala piva, Karavana brodova, noćnog života na splavovima... postaju sve zanimljivije za mlade turiste. Međutim, nema dovoljno jeftinog smeštaja za mlade. Poput hostela, na primer. Boravak u hostelu podrazumeva višekrevetne sobe, visoke higijenske standarde, ali i cene prilagođene mogućnostima korisnika. Razlika između hotela i hostela sastoji se u tome što se, kad je reč o hostelima, unajmljuje samo krevet, ne i soba.

U informativnom centru Turističke organizacije Beograda kažu da imaju listu na kojoj je 17 kuća i stanova u kojima se iznajmljuju kreveti. Međutim, većina u svom imenu ne sadrži naziv hostel, jer Zakon o turizmu i Pravilnik o kategorizaciji nisu definisali omladinski hotel-hostel. Poslednji hotel za koji se smatralo da je omladinski bio je Hotel "Mladost".

Na nekim od rezervacionih internet-sajtova mogu se pronaći adrese objekata za iznajmljivanje kreveta. Cene smeštaja u beogradskim hostelima kreću se od sedam do 13 evra u višekrevetnim sobama, sa četiri, pet i šest ležaja, često spratnim. U cenu je uračunato noćenje, neograničeno korišćenje Interneta i, ponegde, besplatan čaj ili kafa. Procenjuje se da postoji dvadesetak objekata za iznajmljivanje kreveta, što nije ni približno broju koji bi bio neophodan za smeštaj mladih. Budući da mladi čine većinu stranih turista, slobodno se može reći da je za njih najmanje bitna stavka u potrošnji visok komfor. Zato je i tražnja za jeftinim smeštajem sve veća.

Može se samo pretpostaviti koliko će mladih doći na Evrosong, koji se iduće godine održava u Beogradu. Zato treba blagovremeno razmišljati o smeštaju ovih mladih ljudi i otpočeti sa otvaranjem hostela. Podsećanja radi, prošle godine mladi posetioci Egzita u Novom Sadu postavljali su šatore i kampove, jer nije bilo dovoljno jeftinog smeštaja za sve njih.

Za otpočinjanje posla potrebno je između 8.000 do 10.000 evra, zavisno od toga da li će hostel imati 15 ili 20 ležaja. Po Zakonu o privatnom preduzetništvu i Zakonu o privrednim društvima, pokretač se registruje kao preduzetnik u Agenciji za privredne registre. Rešenje se dobija pet dana posle donošenja poreskog broja u Upravi prihoda i podnošenja registracione prijave. Tako se postaje osnivač i direktor preduzeća sa ograničenom odgovornošću, čija je delatnost izdavanje soba u domaćoj radinosti.

Posle toga sledi zahtev nadležnoj Gradskoj komisiji za kategorizaciju i pregled soba, koje treba da su opremljene u skladu sa važećim pravilnikom. Kako su nam rekli u Turističkoj inspekciji Ministarstva za trgovinu i turizam, vlasnici privatnog smeštaja moraju da imaju nalepnicu sa oznakom kategorije. Uprava hostela je dužna da istakne vrstu i naziv ugostiteljskog objekta, da poseduje papir o upisu u registar delatnosti, izdaje račun za usluge, objavi kućni red.

Za početak je važno da se postavi informacija o hostelu na velike hostelske informacione rezervacione sajtove. S radovima je najbolje početi u aprilu i maju, jer će tako hosteli moći da dočekaju prve goste.

Ferijalni savez Srbije je član Međunarodne federacije omladinskih hostela. U tom savezu kažu: da bi jedan naš hostel mogao da nosi Hosteling Internešenel logotip i znak kvaliteta, mora da zadovolji minimum standarda koji podrazumeva odvojene spavaonice za muškarce i žene sa odvojenim ulazima, odvojene sanitarne instalacije, čajnu kuhinju i zajedničku prostoriju za boravak gostiju.