Paradajz na đubrištu

Niš – Leto ove 2013.  godine na jugu i jugoistoku Srbije, odnosno u Nišu i okolini, protiče u znaku velikih nevolja poljoprivrednih proizvođača. Svakodnevno se, od početka ovog meseca, mogu čuti vapaji onih koji sa bogatih polja Pomoravlja, Ponišavlja i iz doline Toplice dopremaju na pijace u ovom delu naše zemlje, ali i do prodajnih objekata u ostalim gradovima Srbije, sezonsko povrće i voće.

Najkraće i najprostije rečeno, poljoprivrednici s juga Srbije su očajni. Njihove bašte, zasadi i plastenici nisu stradali od nevremena, kako je bilo prethodnih nekoliko godina, ali oni stradaju, jadaju se, od prekomernog i neplanskog uvoza poljoprivrednih proizvoda iz Makedonije, Grčke ili Turske, koji je u potpunosti ugrozio njihov trud. Njihove priče ne sadrže samo jadikovke, već, što mnoge koji ih čuju sigurno može i da iznenadi, i veoma ozbiljne analize o aktuelnim zbivanjima na tržištu.

„Mi nismo, iako se tako i dalje često misli, prosti i neobrazovani seljaci, kako su decenijama unazad tretirani naši očevi ili dedovi. Poslednjih godina grčevito smo se borili za svoje mesto pod suncem i da egzistencijalno obezbedimo sebe i svoje porodice, jer više ne možemo da radimo u privredi koja je propala, iako imamo kvalifikacije za rad u fabrikama. Organizujemo izuzetno kvalitetnu poljoprivrednu proizvodnju, najviše najtraženijih povrtarskih kultura. Primenjujemo najsavremenije metode u proizvodnji, a većina od nas je, po preporuci države, osnovala i registrovala porodična poljoprivredna gazdinstva. Na našim poljima i parcelama rastu crveni i plavi paradajz, paprika, šargarepa, tikvice, krompir, luk i bukvalno sve što se po svom vrlo visokom kvalitetu nigde na zapadu i severu Evrope ne može naći. Zaposlio sam, a nadam se da nećete zameriti što govorim o sebi, jer sam samo jedan od mnogih proizvođača koji rade isto, desetak radnika, uredno ih plaćam jer i oni žive od svog rada… I gde sam stigao – do katastrofe koju niko ne želi da vidi i u situaciju kada niko ne želi da mi pomogne. Zbog svega toga, ono što sam proizveo sada mogu samo da prospem na đubrište ili u reku.”

Ovo su reči Milenka Novakovića, vlasnika registrovanog gazdinstva iz jednog sela u opštini Žitorađa, u plodnoj dolini Toplice. Milenko se obratio novinarima za pomoć jer, kaže, niko drugi ne želi da ga sasluša i da ga zaštiti. Ističe da deli istu sudbinu s komšijama iz istog sela, iz iste i mnogih drugih opština na području južne i jugoistočne Srbije. Zbog pomenutog prekomernog uvoza poljoprivrednih proizvoda, za kilogram svog paradajza, na primer, na kvantaškoj pijaci u Nišu dobija najviše 12 dinara. Za kilogram tikvica mu se nudi 15, a za komad paprike tri i četiri dinara…

Nakupci i prekupci na niškim pijacama, koji najviše zarađuju, vlasnici dragstora i trgovina u Nišu, snabdevaju se na „kvantašu”, ali mnogo više kod uvoznika. Milenko Novaković i njemu slični teško da mogu, čak i da žele, da iznesu svoje proizvode i direktno ih potrošačima ponude na pijacama, jer su tezge i prodajna mesta odavno zakupili nakupci i prekupci.

„U poslednjih pet dana ništa nisam prodao na ’kvantašu’ jer smo ucenjeni niskim cenama. A da nešto dajem budzašto, neću. Dodatno sam izgubio plativši gorivo za odlazak i taksu za kvantašku pijacu. Sve što je moglo da se proda sada ne vredi ni dinara, propalo je”, ispričao nam je na kraju Milenko Jovanović.