Ugasio se srpski teatar u Budimpešti

Srpski građanski teatar se rodio u Budimpešti 1813. godine, tačno pre dva veka. Godinama smo se pripremali da dostojanstveno i svečano proslavimo ovaj  jubilej. Prapremijera ja bila u Budimpešti u „Rondeli”, nekadašnjoj kuli u kojoj se čuvao suvi barut, a 2008. godine je predata Mađarskom teatarskom društvu za održavanje pozorišnih predstava. Za 24. avgust 2013. sve je bilo organizovano da proslavimo začeće srpskog građanskog teatra, ali planovi i želje ostali su samo na nivou fikcije, kaže sa žaljenjem  reditelj Milan Rus, direktor Srpskog pozorišta u Mađarskoj.

– Promenio se sistem finansiranja teatara i mi nismo dobili ni jedan dinar za funkcionisanje za ovu godinu – objašnjava Milan Rus. –Lično sam se obratio gospodinu Bratislavu Petkoviću, srpskom ministru kulture, koji je bio kod nas u poseti, ali nije bio u mogućnosti da nam pomogne, budući da ne smatra, čini mi se, da bi ovo bila važna stvar u istoriji srpskoga teatra. Probe predstave nisu mogle da počnu. Svim zaposlenim u pozorištu sam morao da zahvalim na dotadašnjem radu i podelio im otkaze. Ostavši bez saradnika, obavljam minimalnu nužnu administraciju sa nekim volonterima koji čekaju bolja vremena. Ne plaćamo u Srpskom pozorištu u Mađarskoj struju, gas i komunalije.

Prekjuče je ućutao i telefon našeg manjinskog teatra, a isključen je i internet, sa setom priča Milan Rus, inače potomak ugledne srpske porodice Rus, koja vekovima živi u Mađarskoj, i dodaje:

 – A sve je bilo spremno da dostojanstveno obeležimo jubilej. Napisan je komad baš za tu priliku: „Čudo u Rondeli” koji je „veoma patriotičan” i koji priča kako je Joakimu Vujiću teško bilo da srpskom narodu nametne nešto korisno, čega do tada nije bilo.

Komad je napisao Radoslav Zlatan Dorić baš za Srpsko pozorište u Mađarskoj. Napravio sam podelu. Započeli smo dramaturške poslove sa dr Petrom Miloševićem, istaknutim književnikom i univerzitetskim profesorom budimpeštanskog filološkog fakulteta. Angažovao sam glumce za pripreme tokom leta i za premijeru. Dogovorio sam se sa Atilom Vidnjanskim, direktorom Nacionalnog teatra Mađarske, da u ovom zdanju proslavimo jubilej u prisustvu mađarskog i srpskog pozorišnog sveta i uz visoke političke zvanice Srbije i Mađarske. Atila Vidnjanski je pristao i počeo da organizuje izložbu i konferenciju na tu temu. Sve to doživelo je najtužniji epilog.

B. G. T.